Francuski romantičari i srpska narodna poezija

ПИ =

истину. Пишући те редове већ је био раскинуо са својим старим друговима романтичарима, и, како се био кандидовао за Академију, препоручивао се на тај начин класичарима који су ведрили и облачили у ученом телу.

И са таким расположењем за локалну боју, он је једнога дана 1827 седео за географском картом са својим пријатељем Ампером и правили су план за путовање у Италију. Повлачећи писаљком по карти, дођоше до Млетака. Да не би вечито сретали на путу досадне Енглезе и Немце, они пођу, разуме се све на карти, у Крст а одатле у Дубровник. План је био готов, али је недостајала само једна ситница: новац. Тада Мериме предложи да у напред напише један путопис по тим крајевима, да га прода књижару издавачу, и добивен новац да употребе да се увере колико су се преварили у описима. Ампер, који је знао све могуће језике, стави у дужност Меримеу, — „не знам зашто“ — да сакупља и преводи илирске народне песме. Да би се спремио за тај посао, Мериме узе да чита опата Фортиса, нађе још неколико помоћних књига, са муком научи неколико српских речи, и кад га другови зачикаше,