Glas naroda

106

тога има у свакој течности, па и у води, такове ране, од које се ираве чврсги делови у телу. Међу овим пићем преко су нужна људма: вода, а у детшстњу млеко. Млеком се одрасни људи и деца ране, ИиКа или само гасе жеђ (ладе) као обична вода и друга накисела пића; или ране мало, така се пића добију кад се разно семење окува; или ране као млеко, говеђа чорба; или драже као кава, теј, или имају у себи алкохона, као вино, ракија пиво и т. д. В о д а. Без воде не може ништа на свету живити. Вода је најважнија и најнужнија рана, јер се нагае тело састоји већином од воде (2 трећине од тела износи вода). Што делови од тела у човеку могу да раде, и гато имају нека особита својства, то долази само од воде. Из тела иенрестано излази вода кроз плућа са (ваздухом гато га издигаемо, као пара) кроз кожу (зној) кроз црева (са погани) тако, да за један дан изађе из човека око 4 Фунте воде. Ако се та вода не накнади, онолико, колико треба онда се осугае изнутра делови тела, и ми осетимо да смо жедни. Човек може бити здрав само онда, ако пије доста воде, и ако је довољно из себе пугата. Ако је утелу мало воде, онда се човек разболи; сувише воде неможе у човеку бити, јер гато је сувигае то ненрестано излази из њега као мокраћа и зној. — Вода служи ина то, да нагае тело буде једнако топло, с тим, гато се на кожи испарава. — Ми воду гато нам треба или пијемо или узимамо са јелом заједио, јер у свако 100 делови ране има'у себи 7 5—80 делова од стотине воде. За пиће ,најбоља је вода изворска или бунарска, така је вода и најукуснија, а има у себи и кречне соли доста, а ова је врло нужна у телу за костиКшпница и дистилирана вода у којој нема растопљене, такве соли може се тек онда нити, кад се мете какве соли, особито нагае обичне соли. Осим соли, има у води и ваздуха, па кад се вода кува или смрзне, онда он изгледа уњој као бегаичице; тај ваздух или је чист ваздух, или је угљена киселина (опет нека врста ваздуха). — Да вода буде добра за пиће и здрава треба да је сасвим бистра као суза, да иема никакве боје, и даје чиста, на и кад подужестојина ваздуху, треба да остане така; треба да се из ње праве мехурићи, дакле треба да има у њој ваздуха чистог, и угљене киселине; несме имати никаква мириса, треба да крепи и несме имати никакви особити кус; у лето треба да је ладнија, а зими треба да је топлија него што је ваздух на лољу, Бунарска вода топла је од прилике десег гради II.; врло ладнавода може гакодити стомаку, а особито, ако је овај мало покварен. Кад се вода што је пијемо поквари, могу се јаке болегатине изродити. Где поред бунара има јендека

у којима вода стоји, ту се бунари лако покваре. Кад се пази, да вода чиста и здрава остане, то се тим млоге болести одклоне. Ако се добре чисте воде неможе наћи, то је онда треба очистити, а то се може учинити, кад се вода прекува; те тако добије хрђав кус, но кус се може иоправити, кад се вода мућка у затвореном каквом стаклету у ком има ваздуха. Најбоље се очисти нечиста вода, у прах кад се истуче свеж угрејан дрв ни угаљ и нропусти воду таку, јер он извуче из воде све оно гато јој даје мирис и то извлачи тај прах врло брзо, — Да се води кус поирави, меша се са сирћетом, разним соковима од воћа, са вином и другим јаким пићем. Све ово може само кус поправити, али хрђаво дејство, шкодљивих делова у њој не може уклонити.

ЗА ИРОМЕТ Ж ТРГОВИНУ. Иако се пишу обичнаписма. (Свршетак.) Код писма треба добро пазитидаје чисто. Стога после ручка никада не треба пре писмо писати, докле руке не оперега. Лма писама која тако изгледају, као да си најпре гибаницу завијао, и чист човек мора обући рукавице да их прочита и одмах их бацити да се не измасти. Тако исто не ваља да је писмо ножем истрвено или мастилом испрскано. Како то изгледа, кад нигаеш каквом великом господину, иа чим отвори писмо а нред њим лежи велика крмача од мастила, гата ће тај човек рећи? Још је поред тога најважније да је иисмо читко, јер горе је тако написати писмо, да га онај коме нигаеш не може нрочитати, него кад с киме разговарага па тако заплетеш да те човек не може разумети, јер аке ко не јасно говори можеш га одмах запитати да ти јасније каже, али писмо је немо, и ако ти није јасно, оно, што у њему стоји, оно ти даље незна ни беле ни црне. Иисмена с тога боље је правити већа него мања, и нека је свако за себе разговетно. Доктори могу умрчити своја писма тако, да их само апатекари разуму, — јер кад би их разумо и онај, кој их носи у анотеку, можда их не би ни носио. Папир за писмо треба да је обичан и да се савије иа четворо. Великом господину можеш бољи папир узети, али не ваља никада да буде црвени или жути иего бели, а јога је смеганије кад је као некада златом онерважен. Само госпорицама код којих млого важе гаарене крпе и светле џиџе, пигау господичићи писма на гаареној артији. Нисмо никада не ваља одмах на врх артије почети него треба најмање три прста празно оставити. Иза та три прста на среди пигаега; Господиие или милостиви господиие или другчије, по томе знај гата је онај коме пигаега, па после тога наслова остави