Glas naroda

1>рој 12.

У НОВОМЕ САДУ, У НЕДЕЉУ 11. ЈУЛА 1871.

Годииа |,

ГЛАС НАРОДА. ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАВАВУ.

„Гдас народа" излазж сваке недеље на табаку. — Дена му је на годину 3 ф ., на пода године I ф . 50 новч., на четир месеца 1 Фор. аустр. вред,

ТРЕБА ЛИ ПООУШТАТИ ИЛИ КЕ? Лане је сабор у Карловцима склопио устројство за српски иародни сабор. Устројство сабора, то је простије да се каже (строј) крој сабора, како Пе од сада изгледати сабор српски, ко ће му бити председник, колико 11 е бити посланика на њему, какви ће бити ти носланици и шта Ие моИи радити. Лане је дакле сабор наредио, како Ие све то бити и послао је то царевини на потврду. Царевина је то натраг вратила, и каже да она не може да га потврди, јер, вели, сабор је по томе присвоио негато, штоприпада владикама, а нешто, што припада царевини, него царевина иште, да сабор измене све онако како она хоће, па да јој попгое натраг на потврду. Сад сабор стоји на раскршћу, па не зна, шта ће боље бити или да попушта или да не нопушта, и у томе се ноделио на две стране. Једна страна хоИе да се у иечем нопусти, а друга ни да чује о попуштању. Страна, која хоЋе да се попушта, каже, да се она боји, ако се у нечем не попусти, да ћемо остати без сабора и да је боље нешто попустити, него све изгубити. Она узима то овако. Човекједан дужанје другоме три хиљаде Форината. Он иема више него хиљаду Форинти и даје те новце ономе, што му је узајмио три хиљаде. Шта ће радити тај човек ? Неће казати, кад ми недаш све, не треба ми ни то, него ће узети ту једну хиљаду, а оне друге две искаће други пут или ће их тражити судом. Друга страна каже, да царевина иде само затим, да нас куша, јер зна да смо ми млакоње па чим она пружи прст па каже: пст, то није слободно, а ми ћемо себи руке. Не треба, каже она, ни од срамоте да попуштаме, јер ми смо ти исти, који смо и лане на сабору били, па зар сами да признамо, да лане нисмо паметно радили, кад сада одустајемо од оног што смо лане наредили. А не треба се никако бојати за то, ако не попустимо, да не ћемо сабора имати, јер што је Чивутима и другим народима дато, то се мора и нама дати. Кад Чивути могу држати своје црквене саборе, можемо и ми, кад Романи могу бирати своје владике, можемо и ми, На то прва страна одговара. Кад ништа нећемо да попустимо, онда не можемо примити ни изборни

Дописи се шиљу уредшштву а претплата и огласи администрацијп „Гласа народа" у Пови Сад. —- Огласи наплаћују се : од редка оваких слова 6 нов. и 30 н. за жиг сваки пут.

ред, јер и ту иште царевина да се сабор не зове само народни сабор , него црквено народни, а кад немамо изборног реда, кад не знамо како ћемо бирати посланике за нов сабор, онда како ће се и састати сабор. До сада су се бирали посланици свакојако. Граница је бирала 25 ОФИцира, паје морало на сабору бити 25 свештеника и 25 гра!јана, а сада у последње доба допуштено је, да се и у Граници грађани бирају. Које ће бити прави ред, то се још не зна. Нуз то како су се Романи од нас оделили, неће бити наредбе о томе, ко ће бирати посланике што су на њихов део падали; укратко, може свашта бити, а најпре може бити то, да ће царевина наредити, да на нов сабор опет дођу 25 официра и 25 свештеника, па шта ћемо онда, ако тај сабор пристане на оно, што сада од нас царевииа иште? А друго, то није срамота, што ми сада иопуштамо. Да смо ми сами газде у својој кући, да не морамо ни кога низашто питати, па да данас наредимо ово, а сутра од тога да одустанемо, онда би нас требало бити срамота, а овако има нас двоје, ми и царевина, па тако нам ништа друго не остаје, неГо да се погађамо. Ми иштемо оволико, а она нам даје мање. Ми дакле хоћемо да примимо и то мање, али не одустајемо од оног већег, него велимо, сила Вога не моли, за сад морамо се са овим задовољити, а кад двоглавом орлу дође зла година, а ми ћемо искати и оно друго. Мидакле најпосле можемо и на то пристати, да одустројства ништа не попустимо, него да примимо изборни ред, да имамо бар тај један темељ, по коме се можемо сваке треће године састати, да не чекамо на саборе наше као до сада. Друга страна. А зашто да и на ту малу измену пристанемо, да се зове „црквени народнн" сабор, а не „народни"? То је само маџарска мајсторија. Зашто је могао цар за Границу потврдити закључке саборске од 1865. године, а тамостоји, да су то закључци „српског народног сабора", што то и саданеучини? Прва страна. Маџари имају закон по коме нам дају сабор само за црквене и школске ствари,- као и Чивутима и Романима, а сабор, на коме би ми могли и политику терати, као што беше сабор, кад су се кадгод установљавале српске регименте, сабор 1848 (