Glas naroda

Истину на среду, па будите само друг другу искреии, па лас нико напасти не сме, Не обзирите се на кумство, на сродство, на пријатељство, оканите се тога: наш је човек, ко краде , ко отима, тај није и не може бити наш човек. Отимајте се, па Ке све доћи што тражите, а за сада би најбоље било, и вас ради и њих ради, кад не би ни једног кнеза, ниједног кмета, ни општинара бирали дуже него на годину дана. За годину дана не дају се научити ђаволеки послови.

13 ИСТОРИЈЕ. Краљ Бодин. (Од 1080—1102.) Чим Водин преузме у своје руке краљевску власт, завојшти на своју браћу од стрица Радослава, и у!)е с војском у Зету; но није се с њима пуштао у бој, јер их архиепископ барски Петар измири, и закуну се, да Ие живети ме!;у собом у братинској слози и љубави. Водин освоји за тим Расу, и раздели је на две жупаније (око 1081—1083.), па једну даде неком Марку, а другу Вукану, који је пуних 20 година чинио Грцима свакојаке пакости, отео је од вихмноге градове и више их пута с војском надбио. Но после многих бојева измири се с Грцима, и за знак мира, даде грчком цару за таоце своје синовце: Уресу(јамачно Уроша), СтеФана и Вукана, и 20 одличних својих људи (1101.). Бодин овлада иБосном, и да јенеком кнезу Сте$ану, да њоме управља; а освои и град Драч (1085.) са свом драчком облашЕу, и задржао је у својој власти, док се год није измирио с грчким царем, коме је тада Драч и освојеии предео повратио. Бодин није се држао заклетве да ће са својом браћом од стрица живети у љубави. Он се одмах у почетку своје владе (1081.) ожени с Јакинтом, која је била кћи грчког војводе Аргирице, и скојомродичетири сина (Михаила, Трорра, Аргирицу и Тому). Јакинта се побои, да после Бодинове смрти његова браћа од стрица не нреотму владу њеним синовима, па зато сгане наговарати свог мужа, да повата своју браћу, и да их затвори, да му не буду опасни. Бодин нехте изпрва слушати Јакинту, али најпосле немогући се нротивити молбама, повата своју браћу од стрица: Градислава, Бранислава и његова сина Предњу (Верињу) и баци их у тамницу. Кад то дознаду остала Бодинова браћа од стрица, и други рораци, скупе нешто оружаних људи (400), и оду у Дубровник, где се затворе. Бодин заиште од Дубровчана своје рођаке, но кад их они нехтеше издати, завојшти на њих. У том рату ногине неки љубимац (Еосара) краљице Јакинте, којој то тако јако буде жао, да наговори Бодина, те јавно пред зидинама Дубровника погуби неке своје затворене рођаке. У том се и Дубровчани ночну договарати, да се предаду Бодину; што кад дозиаду заоставши у жи-

воту његови рођаци, седну на лађу и оду у Цариград. Бодин за тим узме Дубровник (около 1100.). Бодин је био знатан српски владалац. Он је својој држави присајединио разне српске области, храбро се борио с Грцима, којима, је чинио многе пакости, оснажнио је србску државу, па ма да је на силу заузео србски престо, достојно је седео на њему. Штета што је своје лепо име окаљао најцре неблагодарношћу према свом стрицу Радославу, а после тим, што је ногубио и гонио своје рођаке. То је био узрок многим немирима у земљи. Крал> Доброслав. 1102. Борбе за краљевсну власт у Србији. После бодинове смрти хтео је преузети владу над србским земљама Михаило, његов син, који је још за очина живота, с оцем заједно, управљао србским народом. Но народ, с неваљства матере му Јакинте, нехтеде га нипошто за свог краља, него избере себи за краља његовог брата Доброслава, који јетакође врло кратко време владао срнским народом. Грчкицар дознавнга да је Бодин умро, пошље у Драч браћу и синове Бранислава, ког је Бодин, по наговору Јакинтином, погубио. Доброслав је био човек немилостив, па га за то народ омрзне. Кочапар, брат погубљеног Бранислава и Градислава, скупи нешто војске, уђе у Расу, те се договори са жупаном рашким Вуканом, и заједнички ударе на Доброслава, побију мувојску, увате га и пошљу у Расу у затвор, заузму после Зету, и оплене неки део Далмације. Вукан се врати у Расу, а Кочапар остане у Зети. Но одмах се за тим они сваде. Кочапар оде у Босну, ожени се ћерком босанског бана СтеФана, и погине у боју. Тада Срби изберу себи за краља Владимира, унука славног свог краља Михаила (од сина Вадимира). Нраљ Владимир. 1102—1114. Владимир је био добар човек, па као што је одрастао у немирима, омрзне на раснре, скупи око себе своју браћу и остале рођаке, ожени се вукановом ћерком и почне мирно владати. Вукан (рашки жупан), желећи обрадовати свог зета, пусти из тамнце краља Доброслава, Владимирова стрица. Али се Владимир поплаши од њега, и баци га, у тамницу. Јакинта, Водинова удовица, живела је тада у Котору. Она потплати људе, који Владимира отрују, а уједно нареди, те се и Доброславу ископају очи. Владимир је владао свега 12 година. Краљ Зјорђе. 1114-1143. По Владимировој смрти преузме владати српским земљама ђорђе, Бодинов и Јакинтин син (1114.), који је још за Владимирова живота дошао с матером из Котора у Скадар, желећи ту дочекати Владимирову