Glas naroda

139

кереку, и што је у Новоме Саду тешко 50 Фуната, то је толико исто тешко и у Вечкереку. Еад се иа Фунте мери, онда се зна боље шта вреди рана, што је купујеш, јер зрно или управо оно брашно у зрну, то се тражи, а не нлева. Има у деког, кад је по зрну гледиш, сијасет божиј ране, а кад је измериш, а оно зрневље јалово, па нема тек неколико цената, За то да око човека не превари, најбоље је мерити рану на кантар. Па је још и с тога добро рану на кантар мерити, што је можеш на драм измерити, а на вику или мерицу проспети се малокад сипаш, нуз то грошићар заи!;е око мерице, па је час с једне, час с друге стране куцне, те се рана слегне а најпосле кад си мерицу у врх насуо, а он тиузме онај широки раз и ти мислиш остаће ти најмање 3 оке да коње назобиш, а он повуче нолошке раз, па притисне колико је јак и ни зрна не падне са мерице доле, а врха нема. Сад ако ти се тодесило напрвој, на трећој веП ти мора Фалити онолико колико је на прве две више отишло. Рецимо дакле 6 ока. На 10 мерова отиће ти ио том 60 ока, а то је бачки меров. Кад продаш десет таких товара, онда си му једанпоклонио. И помисли како би ти било, да знаш кад код куће насипаш товар ране, па га доле с тавана вучеш, па га на кола пењеш, те уирегнеш коње да га три четири сата вучеш, на кад дођеш у варош, да га другом ноклониш, па не само да га поклониш онако: ево ти га, па ради шта знаш, него га још сам на своји ле!)и скинеш с кола и попнеш на таван. Дате је ко натерао, да то урадиш, ти би натегао пушку на њега и волио би десет година робовати, а овако то сам од добре воље учиниш. А зашто то чиниш? За то што сам себи не знаш помоћи. Сад су се други заузели да ти номогну. Они су изумели меру, на којој се може мање красти, али шта ћемо кадсе тине разумеш у тој мери, па те наново варају. Твоја је рана тешка 85 Фуната, он каже 83, а ти му верујеш. За то никада не ћемо се моћи навикати: школа, школа, скупо те стаје бегање од школе. Него Чивути су изумели како ће и на децималном кантару варати, они доЈ)у па под даску на коју се мере мећу, мету само Фунту гвожђа, па то на мери износи 10 Фунти; али шта знаш, ти си скино све џакове с кола, понео си их, он мери, па волиш и педесет Фуната поклонити, него све џакове доле скидати. Ту дакле друге помоћи не знамо него да свако село држи два три децимална кантара, па кад ко хоће у варош да продаје рану он нек је на тај кантар измери, у вароши опет нека један џак пробе ради на варошком кантару премери, па ће онда знатиколико га Чивут хоће да превари, а ако и варошки кантар лаже, е ту нема ни на чијем кантару помоћи, него је мораш тражити у томе, да Чивут долази теби на ноге, а долазио би ти само онда, кад не само ти него читаво твоје село ке би носило рану у варош, а не би је морало носити онда, кад би било у селу дру-

штва за међусобио помагање и штедњу, те кад би ти требало 10 Фор., ти би онда однео друштву два. мерова жита у залогу, па би уједаред сво село, кад је најбоља цена, своју рану продавало — дакле одкуд отуд, па дижимо: штедионице. КУРС 0Д 30. ЈУЈ1А 1871. Сребро 120.Дукати . . . • 5-77

КАЈ1ЕНДАР ЗА МЕСЕЦ АВГУСТ.

II. Седмица.

ДАНИ

110 СТАРОМ.

по новом.

Н.

Емидијан владика.

Степан кр. (уг.)

п.

Матија апостод.

Ивко н Анаст.

У.

Лалрентије архиђакон.

Тимотије.

с.

Евило мученик.

Марцеда дев.

ч.

Фотије и Аникит.

Вартоломије ап.

п.

Максим исноведник.

Лудовик IX.

с.

Михеј пророк.

Анседмо вл. нин.

ПОДЛИСТАК.

КАЈИШАР. (ПРИПОВЕТКА ИЗ СРБИЈЕ.) II. Деј Аманда, оди овамо, да се и ми намиримо", повиче чича Ранко меанџији. „Шта окиш газда?" одговори Аманда. „Донеси квиту, ево ти 6 минцова, да ми вратиш још 10 гроша кусур." „Е газда, ја немам квита твоја, ја сам та квита продао на мој брат Таса у С....ву. Иди до него и нредај му новци. Ја пари несмеш да узмим." „Јес чуо море бре, ја теби дајем паре, јер сам теби дужан, ја за твога брата незнам." „Ја пари неким да узмем кажем тебе." За тим Манда изаре напоље, оседла коња и одјезди некуд. Кад Ранко виде, да меанџија неће паре да прими и да је утекао због тога, даде новац кметуМитициганчету и наложи му, да натера Аманду, да мора примити. Али ко ће још" Диганина човеком начинити, кад је он кадар свога оца за један непробушен цванцик продати. Такав беше и наш кмет. Он, у место да натера Аманду, да новце прими, потроши тај новац и договори се с Амандом, да му исти толико изда, те га неће на нримање приморати. Аманда, који већ беше са својим братом план склопно, пристане на то и даде кмету шест дуката.

Могло је бити од прилике година дана, како је газда Ранко нудио Аманду, па прими паре. Кмет је оних шест дуката, што је од Аманде добио, вратио.