Glas naroda

128

зати му како је србском народу жао, да се с њиме горе него иским поступа. Сабор србски видео је да маџарском министарству није мио човек коме је сабор патриарску круну наменуо, сабор србски видео је да му је скоро заман изгледати, да Ке се његова и онда послушати кад не годи силнима горе, јер кључ је у њиховим рукама а нама су оставили браву. Ми смо дакле само ствар а они су живот, ми само можемо стајати на једном месту де нас прикују, а они врата затварају и отварају. Али ипак нећемо клонути духом. Оабор српски није могао ништа дати, али је јавно у три маха своју жељу исказао. У вече на светог Нантелију давали су посланици народпи бакљаду. Са буктињама у руци дошли су своме председнику и казалиму да га љубе и поштују. На свршетку сабора, увели су у саборски записник бдагодарност на владању његовом и као претседник и администратор, и при растанку отишли су му сви скупа и ту ову поновили па се с њиме изљубили и опростили. Што је дакле до народних посланика стајало они су то учинили. Ни један још архипастир није ваљда доживио да му посланици народни носе буктиње, ниједан, да прота и посланик носи барјак у такој прилици и то још прота Беговик. Али је и поздраву доликовао одиоздрав: да живи народ срлски тај госиодар свију иас. Остани дакле честита старино на путу на коме си данас, па утуби: да ако се и промену посланици, народ остаје исти, а свака сила за времена.

НАШЕ ЧИТАОНИЦЕ. Иоједини човек није кадар оно што жеди, у оноликој мери ностићи, као уз приномоћ осталих људи. За сваки нам иоле важнији посао удружују се људи, да лакше своју намеру постигну, за коју су нам нужна многа средства. Зна се да удруживање свако дело унанређује или: штоје јаче удружеље тои просвета даље корача. Према разним потребама у друштвеном животу склоиише се и разне задруге. Н. пр. осетивши људи потребу новчаних идругих завода — установигае их; тако посташе и читаонице. Читаонице су дакле задруге — у којима има више листова и књига за читање, јер би немогуће било поједином човекудржати све српске листове н. пр. нрироднаје посљедица, да је ту нужно удруживање. Скупише се вигае људи пак се договоре да сваки но неки прилог даде из чега ће се моћи држати разни листови и где ђе сваки приложник имати једнако право да чита. Такавје начин оснивања свима нашим читаонАцама био, с том на-

мером да чланови њени читањем задобију корисна знања а и да се крепе и јачају у свом народном поносу. Но и као што се код сваког најозбиљнијег рада нађе и лакомишља, тако се и најплеменитија намера наших читаоница изопачи. Набрзо се стекогае поред читаонице: „билијари," куглане, карте, шах, лутрије, пиће" и др. средетва за телесну забаву, насладу и уживање. Овимсе знатно побија вредност таковој задрузи, која би се требала штовати као школа и црква а не спајати и довађати у свезу са том нлеменитом задругом развратна средства. У нашим читаоницама се сада никад ни не чита јер листови како с иогате дођу, тако отворени се и баце; али су опет читаонице пуне раденика. Ногледај онај сто у углу око ког седе верни синови библијини (картагаи) изигравајући срећу и напредак свој; на сред собе стоји „билијар" од чије лупе неби погатен човек ни читати могао бага кад би и хтео. Ноквареност и остало неваљалство наћићемо сад у нашим читаоницами у већем степену но у последњој крчми. У К ма у кик. дигатрикту ностоји на жалост такова читаоница, коју ни не зову читаоницом већ „касином"*). Чданоии јој се никад не скупљају на договоре о унапререњу њеном и задаћи јој а ретко и читају гата, но се само скупљају у оном другом делу читаонице, који је за уживање и забаву. Нага свет не уви$ајући никакве племените користи такових (изопачених) задруга, неће ни да их подиже нити се за њих заузима, већ волије установљавати и какве друге задруге него те, као н. пр. гато се у Мел....ма поред највећег упињања неколико чланова омладинских не могагае подићи читаоница већ „шиштат" а само због тога што се има хр^ава појма о садањим нагаим читаоницама. Томе ваља на пут стати, јер боље нам јенеимати никаквих племенитих задруга него да нам оне буду образац покварености. Где су подигнуте читаонице ту се већ лако не може истребити то зло бар донде, док се чланови истих не онамете својом сопственом штетом. — Гледајмо дакле да се дижу у сваком месту читаонице такове,. и којима не бих било поменутих развратних средстава, већ које би сдужиле једино на духовно унапре1)еље. Омладина српска неманигде нрилике да се у тако велико коло склони, као што би могла када би сваки члан омладине у своме месту постао и чланом читаонице. Новоподигнуте читаонице ваља заданути духом напредњачким, духом озбиљно раденичким, а не лакомишљем и сујетногаћу. Помоћу омладине читаоница би у сваком месту била као иреставнииа омладинског одбора, те би могла давати јавна предавања, села и беседе, или боље рећи читаоница у сваком месту треба да је легло у ком ће се радити и старати о свеколиком унапрећсњу српском. Постајањем такве читаонице постала би одма и певачка дружина која би испрва била једно са читаЈ ) „Касина" је' реч талијаиска и значи иесто где се вееели и забаил.а.