Glas naroda

130

земље у Азији, а то је, де се наш Христос родио. Земља се та зове Аравија. Држава та пак, де се Исус родио, звада се у оно доба Палестина. То беше чивутска држава, а сада је под Турцима. Чивути су је напустили, кад их је римски цар Тит надвладао. Главна варош била је Јерусалим а и сада је. Ту се налази црква Христова на оном месту где је он сарањен био. Силне хаџије 1 ) путују тамо, да се покдоне гробу његовом. Стари Чивути беху храбар и ратоборан народ. Веху доста и изображени. 0 томе се можемо уверити из књига, које су они написали икоје су пуне мудрости ФилозоФСке. Међу писцима љиним прво место заузима цар Давид, који је силне песме, тако зване псалме списао, којих је садржај у стању, душу највећег безбожника уздрмати. И у зидању били су прилично вични. Доказ је томе велики храм у Јерусалиму, којега је премудри Соломон дао саградити. Земља Палестина била је прави рај, кад су се Чивути тамо населили, но сад је готова пустиња, јер и оно мало душа, што тамо живе, са свим је лудо, глупаво и лењо. Иначе цела Аравија тако рећи, страшно је пуста, јер је по равницама њеним већином песак. Само у дојној Аравији, тако званом Јемену, ту је дивно и красно. Ту роди мока, најлепша од свију кава. У Аравији рођенје итурски пророк Мухамед итоувароши Мека. Као што хришИани путују у Јерусалим на поклонење, тако мусолмани -) путују у Меку и Медину. У Медини је умрво Мухамед. Аравију оптиче море са три стране. Од аФриканске стране је тако звано црвено море, преко којега јеМојсије превео Чивутесувом ногом. ђука. То баш није истина. Шта, да човек може сувом ногом преко мора ирећи! Ма ми ко рекао не верујем. Учитељ. Е вараш се пријатељу. Башјетако било, као што ти реко. Море није као ове наше воде. Море свака 24 сата двапут нарасте и двапут опадне. То растење и опадање зове се дослека и одслека. Дакле Мојсије као учен човек знао је, кад ће море опасти, и тада је ударио палицом по њему, да обмане Чивуте, да је он као бајаги ту одслеку израдио. Море се разиђе, т. ј. опадне полако и он преведе Чивуте преко њега. Морамо још и то знати, да у црвеном мору има много греда и плитки места. Док је опадање трајало, Чивути су прегали преко. Кад их Египћани (Мисирци), који су били дотле господари Чивута, почеше пешице и на коњима гонити, Мојсило удари опет палицом по води, а вода мало но мало наи!;е, те подави све Мисирце. И сам Фараон, краљ њин, погине. Ја бих браћо скоро спавао, нешто ми данас није најбоље, Али још ћу вам једно две вароши казати, за које сте можда кад год и чули. Једна од тих вароши Ј ) Свети путници. 3 ) Они, који поштујЈ' Мухаиода.

зове се Багдад, де је под кнезом Харун ал Рашидом наука и уметност врло цветала. На реци Еуфрату виде се неке грдне развалине. Учењаци доказују, да те развалине осташе од оног великог торња вавилонског, којега су људи тако високо почели зидати, да би се по њему до неба попети могли. Али Бог их смете у језицима и говору тако, да се немогоше разумети и да се морадоше разићи. Има још једна варош знатна, а то је Дамаск. Знатна је сад као велико и важно трговачко место. Такође је на гласу, што се тамо ковале сабље, које се димишћије звале. Будите браћо за данас задовољени, други пут даље. Лаку ноћ, Кнез и ђука. Лаку ноћ учитељу.

ЗА ЧУВАЊЕ И НЕГОВАЊЕ НАР. ЗДРАВЉА. 111. Рана од животиња. Рана што нам је животиње дају, има већином у себи беланцета и зато се од ње у нашем телу највише састав прави. Али у њој има мало материја од којих се прави маст и топлота, а тога има у рани од биља. Зато се најбоље може одржати и одранити, кад се служимо јелом и од животиња и од биља. Само се дивљаци ране скоро искључиво месом, а кад што уз месо једу и сланину или какву другу маст. У осталом и наш стомак и утроба удетнена је тако, да се неможемо ранити, ни само месом, ни самим биљем. Животињско беланце је: фазерштоф, то је оно, што се у крви згруша, и месо се већином из тог састоји, Беланцета има у крви, у соку из меса и у јајима, Туткала или питије има га у грускавици, костима, жилама и кожи. Масти што су у животињама ово су: маст из меса као лој и обична маст, маст тичија и рибња, масло у млеку, жуманце у јајету, срч у костима. Топлота и маст у животиња праве се од шећера из млека и киселине млечне умлеку, од медаи воска, што га пчеле из цвећа ваде и прераде. — У каквој Форми ми узимамо беланце (као обично беланце или сир) то је скоро свеједно; истојетакоис машћу. У стомаку и у крви они се тако преваре, да се од њих тело гради и топлота прави. Масти морамосвакојако јести, јер се тело без ње не бимогло ширити ни одржати. Маст не само да номаже да се праве разне тканице у телу (као нерви, мозак и мозак у хртењачи), него има у себи важних делова, од ње се тело испуни. Маст је одмах под кожом, и тако чува да се унутарњи делови немогу ударити иповредити. Маст неда да ладноћа споља у!је лако у тело, и топлоту из тела не пушта напоље, а развија топлоту у телу тим, што сагорева у крви. Маст се може заменути са неким биљским материјама од којих се прави маст (шећером и штирком), али је то врло чемерна замена, јер шећер и штирак тек онда може стомак потпуно сварити, кад су помешани с машћу,