Glas naroda

144

проиада. Мајсторија иза мајсторије, крпарија иза крпарије, само да богатапга буду господари свЈда и на сваком месту. Но средња врста и сиротиња зна, да се подере временом и што је цело, а камо ли неће крпарија; али чува,јте се спахије, да вас ])аја онда не стане криити!

ИЗ ЖСТОРИЈЕ. С'р«и нод владаоцима од доас Немањмис. I. Стева« Немања, велики жупак. Нема ваљда ни једног Србина, да иије чуо заиме НеманиЕа, али мало их има, који знају од кудсенас гаи најславнији цареви и краљеви, наши свеци и мученици, вову Неманипима. Ако је то тек самаприповетка народ наш ареба да је зна, ако ни за што друго а оно што ју је чуо од својих старијих. Зашто седакле Неманићи зову Неманићи, о томе приноведају наши стари овако: Ераљ Техомиљ, кога родитељи зваху тепајуЕи му Деса, или као што је код нас обичај, да свако име грчко скраћују, и на наш калун кроје, јер Техомиљ је грчко име, назваше га Тешом. Тај Теша имао је четир сина, Првоме сину беже име Завида , јер у то доба кад се он родио, највећма су завидили његовоме оцу; други син беше гга.чван ('ретнмир за то, што мујеотац кад се он родио срећно закључио мир, који је жељно тражио. Трећи сии зваше се Првослав, јер је први стекао славу оцу своме. Нетврти син зваше се СтеФан 1 ), што је за живота свога деде Уроша и свога оца Теше непријатеље српске јуначки надјачао, и хвалио се да је од царске крви, цара Константина, а да је славан као и други цареви, за то је и говорио «е сам манм од царева, што беху пре мене, јер сам од њихове лозе и отуда назваше га „Не-мањи" Немања, а поврзу његову Неманићи. Немања је добио од оца свога под управу своју: Толлицу, Ибар, Расину и околне земље. А Немања чим је ночео господарити, ударио је најпре на Далмацију и отео Расију и дољну Зету, а господари од тих земаља нобегну у Котор и Дубровник. У тој војни иомогао је Немаљи босански бан, чију је кћер узео Немањин брат. Но Дубровчани накупе протераним господарима велику војску, те ова удари и потуче Немањинога војводу, па се после осиди, н кад јој дође номоћ од грчког цара зароби сву Немањину војску. Али то тако само Грци пишу. Далматинци, у чијој су земљи и били бојеви, о томе ништа не веле, да су оии с Грци надвладали Немању. Међутим неће згорег бити, да споменемо како Грци о томе пишу, не с тога Ј ) 1'еч грчка, значи венац, а овде значи новедилац, а долази од туда, што су јунаку једном, који је другог победно метали веиац на глаку.

да се виде како се Грци хвале, него да се види, како су некада војводе један другог срамотиле. Грци пишу: Кад је грчка војска у Немањину земљу ушла, Немања, ма да је имао војске без броја, сакрије се најпре, а кад га мало страх прође, пошље грчком војводи људе, да га моле за опроштење, но кад ове не пустише пред војводу, одемусам насудито: гологлав, босоног, голих руку до лаката о врату обешено уже, а у руци го мач, па се предаде војводи да чини с њиме, што му је воља. Али се војвода смилова и опрости му." Ако ово и није било за то, нгго Немања није био потучен, али тако би заиста било, да је био потучен, Ту сву срамоту морао бн поднети и још није иетина, да би се грчки војвода смиловао, него би га дао погубити; ко једаред лава у'лови не пушта га више у шуму. (Наставиће се.)

13 ГЕОГРАФЖЈЕ. 0 широксм свету. Учитељ. Дакле кнеже, тисибашрад, дасво знање из мене извучеш. Баш никад да од предавања изостанеш. Е видиш брате, то ми је особито мило, што си тако уредан !)ак. Кнез. Е па шта знам, учитељу! До сад сам увек у бирцузу седео, али ево увиуам, да од кад теби долазим, здравији сам, веселији и имам више новаца па ко мислим, да то није хрђаво што радим. Алихајде, причај ми бога ти даље о том широком свету. Учитељ. Хоћу брате. Дакле сад долази ред на АФрику. То ти је, брате мој, чудна земља, пуна свако јаких тајана. Тамо је некад најзнатнији народ живео, који је јунаштвом и вештином својом све ондашње народе надкриљавао. Фараони, које свето писмо спомиње, били су краљеви мисирски (егинатски). Прво ћу ти прииоведити о Мисиру, јер та је земља од вајкада нама позната. Вера им је налик на веру индијску. Свештеници су први, ратници други сгалеж. Онај други народ подељен је био опет на три дела. Трећина целе земље била је свештеничка, а трећина војничка. Трећа трећина тек беше народна. 0 упливу свештеничком на народ сведоче силни мисирски сиоменици, који су до данас добро сачуванн. Од тих сиоменика најзнатније су нирамиде. То су здања, којих је темељ иа четири ћошка, која се горе у врх свршују. Здања су та, мој кнеже, тако висока, као кад би ова наша три торња наставио. Има скоро три хиљаде година од онога доба, кад су сазидане пирамиде и још су у добром реду. То беху гробнице мисирских краљева, Фараона. Врата, крбз која се унутра улази, тако су вешто склоњена, да их човек с великом муком наћи може. Једва су учени људи докучили за улазак тај. Н кад су ушли, нађоше силне саидуке и у њима мртва тела човечија, која тако изгледају, као