Glas naroda

145

да су пре месец дана сарањена. Тела та зову се мумије. Кнез. Кажи ти мени, богати учитељу, како су се та тела могла тако до данас одржати? Учитељ. Е брате, ја ти могу казати како су се одржала, али ти не умем реЕи, шта је све рађено, да тако дуго опстати могу. Толико само знам, да се сви делови из тела човечијег изваде, затим се из нутра добро оперу, с неким мирисима и мастима помажу и тако у гроб положе. Тако сада раде са царевима Ћ другим великашима после смрти, али ове наше мумије немогу тако дуго да остану у целости као оне старе мисирске. Осим пирамида има још и других споменика, као што су обелисци, храмови њиних богова, СФИнге итд. Обелисци су високи стубови од једног јединцатог камена истесани. Француски цар Вонопарта донео је у Париз такав један обелиск, гоји је преко 120 стопа висок. То чини 20 хвати висине. Сфинге су сдикенеких богиња, које су од главе до половине тела изрезане као девојко, а од половине до краја имајутело животшвско, т. ј. изгледају као реп рибији илитруп коњски, лавовски и т. д. Становници мисирски су белога или кавкаскога соја, само с том разликом, што им је боја тела загаситија од наше. НајвеЕа река у Миеиру зове се Нил. Река је та врло чудне природе. Оваке године једанпут изиђе из свога корита, те поплави све њиве и усеве. С поплавом том нанесе блато на њиве, које је неизказано добро ђу(5ре. С тога и јесте жито мисирско пајбоље на свету. Житно зрно им је дугачко више од пола палца а,у једном влату роди преко40зрна. Свако зрно даје око 12 влатова. Наши учеии људи копали су једиом поред Нила и дубоко у земљи наиђу иа печен лонац. По слојевима (таванима), које Нил поплавом својом паиоси, израчунали су, да мора преко четрдесет хиљада година бити, од како је лонац тај тамо закопан. Дакле помисли колико је времена нре тога протекло, док се људи нису тако извештили, да могу лонце пеђи ? За то сваки онај $али, ко.ји каже. да свет толико и толико година постоји. Досад бар још не можемо ништа зајамачно касти. Жоже бити, да Ие се и то временом и изтраживањем пронаЂи. Гробља општа мисирска била су са оне стране језера Мероја. Еад дакле коумре, моралису гана чамцу преко воде носити. За превоз тај плаћала се једна обола, новчиП један. И код нас Срба има обичај да мртвацу у гроб бацимо по коју пару, да се сирома може иревести преко језераживотанаону страну света, де је крај свему, на за то нека је за данас и крај овоме моме казивању. (Наставиће се.)

3 А ПРИВРЕДУ. Нако треба прасце одгајати. Еакав је наш народ у свачему, таки је и у гајењу свиња, а свињи су у нашем народу тако рећи роба којом се ои највише бави, тако да ту робу извози чак и у друге земље. Особито се у Србији многи свињи одгајају. На макар да би гајење свиња могло бити један од најбогатијих извора, који би силни новац згрћао у српски џеи, опет за то наш свет није ни најмање гледао да нотражи иут како би својуробу што боље дотерао, те да му се стоструко наплати труд што га је положио, док је ту робу дотеривао. Мисли, а зар човек може учинити, да му крме буде веће, гојазније; ако је рђава пасма, крме ти никад не угоји. Но то није баш нитако. Па што јекоднас тако, то није ни чудо, али је готово тако исто и у другим сретнијим земљама. Највећу бригу воде како ће пгго боље одгојити теоце, јагањце илиждребад, а свиње нико ни у Фрштец. Што се тако малена брига води о свињама, то бива за то, што људи још мало познају нарав и природу у свиња, не знају да свинче много зависи од природе, да здраво осећа све што се око њега збива, па баш за то да га треба што бољма неговати. Еад је тако с матором свињом, да шта тек мора бити с прасетом. Ту се човекова нега иште још пре, већ и за то, што је свинче једино од питомих животиња које оираси у једаред но више одојчади, а све друге питоме животиње највише ако двоје младих донесу на свет. После свиња није тако одана за својим одојчадима као што су све друге домаће животиње, а што најпре иште човекову негу, то је ово, што се може видети само код свиње: приближи ли се само друго свинче њеним одојчадима, она одмах гледа испод очију, на хоће и да јуриши, — али она богме кад год од милоте хоће и да поједе по које одојче. Лко ћемо помислити, да то долази отуда што јој се и сам мозак иоремети од оног силног сисања — како ћемо си онда растумачити то кад видимо како на пр. кобила мери и пази на сваки свој корак док је суждребна, пази и како ће се наместити, само да своје ждребе никако не повреди. У опште свиња за своју одојчад слабо мари. Еад човек узме да одгаја ирасце, онда мора пазити, да их храни што снажнијом храном и да им даје храну увек једном мером. Еао што се год код узгоја сваке друге животиње и марве мора највећа нега дати маторци док је млади сисају, тако јеисто и код свиња: мора се пазити и каквом ће сехраном хранити маторка, а и колико ће јо.ј се датинаједан мах да поједе. По што она онда том храном храни и себеи своју одојчад,то јој наравно тадатреба ивише хране, него обично. Али и с том променом у храни не сме се почети на пречац, него се живинче мора мало по мало учити на ту повишину у храни. У тим при-