Glas naroda

168

ско ? Омладина еклопила је друштво за еебе, да то дрјштво припрема друге за сноју мисао, ла тек кад их лршгреми, онда да и они могу бити чланови њезини, али омладина је са том Форинтом друго урадила. Она је учинила, да је међу оне изабране много више дошло незваних, учинила је. да је дошла уједаред тамо, од куд је и пошла. Омладина је нарастла, раширила се, постала је читав народ. Омладина је и ишла за тим, да буде читав народ српски омладина, али је убрзала свој посао, а ако је де нуждан „чистителни огањ" ') ту је заиста нуждан био. Али омладина је радила, као онај папа, што је зидао цркву у Риму, па је свакоме, ко шта даде на ту цркву опрапггао грехе, и тако смо доживили. да нас у омладини има, свакојаких. Има ту трговаца, коме болта иде боље од како је члан омладине, има ту господе, која Су ванжирала за то, што су чланови омладине и има ту и таких, који су постали омладинци за то, да не буде омладине, и то су најопаснији, јер не вели се бадава, сачувај ме боже од пријатеља, а ја ћу се од непријатеља и сам сачувати. Па зар нас има, који незнамо оно, како је девојка молила оца, да је упише у омладину, па кад јој је реко: нека, можеш се ти и до године уписати , како му је одговорила: е,, али дотле може омладина изаћи из моде. Па шта је још радила омладина? И пријатељима и непријатељима казивала ј је јавно, шта она хоке, али ко је још мачку обесио прапорац, да лови миша, а сваком није по вољи , шта она хоке. За то је већ крајње време, да се омладина озбиљски прихвати свога посла, а може се, кад се хоке. Нека само најпре себе удеси, па. после нека друге дотерује. Тиме, што је растерана, није јој пут пресечен, тиме није она убијена. П1та би вредило, да нам је влада маџарска на папиру допустила, да будемо уједињена омладина, а ми да се поцепамо. Нека ми будемо у животу уједињени, а на иапиру маџарском нека пише о нама како хоке. Нас Маџари и Швабе крстише, да смо „грчко не еједињене" и „грчко источне" вере, а ми кажемо, да смо ми „источно православне" вере, и могу ли Маџари и Швабе са својим писмом учинити да то нисмо? Не могу. Они наш сабор зову „црквени", а ми га зовемо „народни" и кад дође до згоде, треба да им покажемо, да је народни. Ми кемо се звати „уједињена Омладина", а они нек нас зову, како им је воља. 1 ) Католици нсрују, да душа мора најпре ићи у ..чистителни огањ" на оно место, де се очисти душа од земаљских грехова, онда "тек иде у рај.

Ове дакле зависи од нас, можемо ако хокемо, за то пречистимо се најпре , па прегнимо са свом снагом правој мети, којој је уједињена омладина потегла.

ЗА СИРОТУ КРАЈИШНИКА. СКУПШТЖНИ МАТИЧИНОЈ И УПРАВИ СРПСЕИХ НАРОДНИХ ФОНДОВА. Границу су две невоље притиеле, зли пријатељи и зла година. Од пријатеља зли, од својих непријатеља сачуваИе се и сама граница — али од зле године кадри су је сачувати само добри пријатељи. Али камо граничару пријатеља? Та он их има нахиљаде само онда, кад зажели светли цар, да у смрт скаче граничар, он их има само онда, кад: граничара мишица и храбрих шајкаша и божија десница брани права наша, али данас граничару нигде свога, данас је граничар пасторче и царево и народно. Граничар је свој посао свршио, сад може путовати. Кад смо те требали добар си нам био, сад нам не требаш, не ваљаш. Па да тако само туђин каже, него тако и свој каже. Граничар нигде вере нема, ма да онсвакомверује; он нигде на веру не добива, ма да је свесвоје другоме на веру дао. Али манимо се вере, џаба на реч, ни на добро своје није кадар граиичар нигде ништа добити. Осим чивута, који му придржава душу, да му дуже леђа дерати може, нико се на граничара не обрће. Код народних Фондона у Карловцима, код Матице Српске у Новоме Саду нећеш нигде наћи уписано име граничарско, да је зајма добио, или ако кога на!;еш, тога није ирепоручидо то, што је Србин, тај је морао имати много већа пријатељства. Па и таких је мало. Недамо граничарима, они иису кадри ништа заложити, а ми без залоге не можемо ништа дати, то је био до сада изговор, и ма да то није тако, ма да је било само мало заплетенији посао кад се граничару новац у зајам даје и ма да је данас сасвим другчије, опет је граничар забачен свуда. Алиитоме мора бити краја. Граничар ће данас сутра бити то, што и провинцијаш и већ је у ствари то. Већ иданас можеш му на добош продати имаве, што га је заложио, а није искупио. Сад дакле не важи ни какав изговор, па за то обраћамо се овим прво и прво на Матицу Сриску, на све чланове њене, што буду ове године на главној скупштини матичиној, да донесу тај закључак, да се граничарима има давати новац у зајам, ако се тај новац интабулисати може, да се Матичин новац помање издаје, и да би њих што више могло добити. Ко тражи седам, осам хиљада у зајам тај их тражи за рад шпекулације, а Матица није за то, да шпекулантима прави веће интересе, него да неда сиротињи раји да проиада. Матицн је поглавит посао, да изучава српске синове, али нашто је научених адвоката, доктора и ФилозоФа Србаља, кад не