Glas naroda

21

неуредне газдарице а то је здравље породицешто је још веБе благо. Зна се да човек не живи да једе, него једе да живи. Добром и даком раном ствара стомак крв и месо те даје живота. Главни орган, где бива у човековом телу промена творива, јесте желудац или стомак. Ако нам се поремети и поквари желудац, престаје да ради и да спроводи животну радњу — човек занемогне, оболи. Еад је човек уредан у јелу и пићу, кад се уредно рани добро зготовљеним јелом, здрав је телом и душом. Еада пак дуго гладује или се сваки час набаца као вилама, онда худи здрављу своме, јер желуцу треба 4—6 сахата да свари јело. Исто је тако шкодљиво, кад се човек храни пресним или поквареним јелом, кад једе на пр. кртога меса, несварена зеља, пресне теста. ДомаЕа кухиња стоји под управом домаћице теје она њоме хранитељка и старатељка здравља у породици. Није то бадава што еу наше старе Српкиње поносне биле, што су умеле добро да кувају, знале су оне, шта то вреди по здравље домаћих, кад се хране добро и кусно скуваним јелом. Неуредна храна, лоше зготовљено јело јако худи здрављу свију домаћих. Али неуредност у кући опасна је не само здрављу него и животу домаћих. Жи знамо много несретних случајева, где су се деца потровала од мишомора и других отрова, а све с тога, што неуредна домаћица остави те ствари на дохвату а не метну их под кључ и на снгурно место. Са неуредне домаћице и њезине нехатне управе чељадма бивало је, да се ко од домаћих опари кључалом водом, да стане на егаву столицу или клупицу те падне и сломије ногу ил руку; бивало је, да са њене неуредности и непажње букне пожар у димњаку или у одаји, а бивало је, да се деца и сама упале те изгору — све, ама све то иде у рачун неуредности, немару, нехатњи инепажњи онога, на коме је кућа, а нетреба заборавити, да је кућа на жени, на домаћици. Дакле и опет ред је душа свему, ред је душа и кући. Други пут ћемо коју даље и то о чистоти у кући.

ОСВЕТЛЕЊЕ ГАСОМ. ** У повећим нашим местима спремају се да погасе старе $ењере и да удесе осветлење места тако званим гасом. Ни у нашим кућама нисмо већ више задовољни са жишком и лојаницом, ко може припаљује милијеву свећу а у најновије доба горе је$тини петролеј, али је све то лошија светлост него што је гас. Људи су од пређе мислили да је ваздух, што га удишемо прост и једноставан. Али кад су га мало боље испитали. видили су да има више врсти ваздуха, има лаког и тешког, има здравог и отровног, има ваздуха у ком се свећа гаси, у ком живљеплам-

ти а има и ваздуха што сам гори. Овим ваздухом што сам гори осветљују по варошима улице, болте и радионице и свако ће се чисто обрадовати таколепом осветлењу, кад га први пут опази. Оно здање у ком се прави онолико гаса колико треба целоме месту зове се укратко гасиште истоји мало даље изван места. За тај посао имају ту више кућа, шупа, других стаја и исправа. Горећи гас прави се од каменитог угљена. Узму те иситне угаљ, саспу га у олуке од гвожђа или црепа па га ту уеијају. Ти олуци су дугачки као човек, дебели су два педља а мало су и сплоштени. Има их тушта а положени су једно уз друго. Подте олуке наложе ватру да их усијају, пуне их углењом и зачепе, да не улази у њих ваздуха. Угљен сеусија те се из њега развијају разне врсте ваздухаанаиме гориви ваздух или гас. Ероз танке цеви спроведе се отуд тај гориви ваздух у судове у којима се прекали или пречисти. Има туде креча и солнице која упије и задржи оне друге врсте ваздуха те гас остане чист. Томприликом постаје из угљена и катран. После тога пречишћавања спроведу гас у тако звани гасометар. Тај гасометар је велики казан од гвозденог плеха и налик је тумбе обаљеној каци, уста су му оздо а дно стоји озго. Испрва је тај грдни казан пун водом а уста су му увек у води да не би ваздух лапио из њега. Еад гас утиче у тај казан, казан се издиже из воде а то иде лако јер је утврђен на чекрке, Гас се прикупи у тај казан и стоји ту као у некоммагазину. Из тога грднога казана разлива се гас кроз дебеле гвоздене цеви а за тим кроз тање одовне цеви у светњаке по улицама и по одајама, болтама и радионицама. На свакој тој цеви или на сваком том светњаку има славина, којом се одушка отвара и затвара. Одврнеш ли славиницу то се гас сили да се излије на поље, заврнеш ли је у то остаје у цеви. Еад хоћеш да запалиш свој светњак одврни славиницу и придржи упаљену жигицу на одушци. Гас ће планути и гореће све док не заврнеш славиницу. Ако одврнеш славиницу и не припалиш, то ће се гас осути по целој соби. Отуд бивају велике несреће. ко спава у соби пуној гаса занесе се, угуши се. У^ели ко у таку собу с ватром, горећом свећом или цигаром, сав ће гас на мах да плане, да развали све зидове и прозоре и да начини грдну несрећу. Срећа је што се даје лако познати кад неприпаљени гас продире и одаје, јер ударајако те га осети и онај ко има кијавицу. [Уредни људи пазе на све то и отуд је и у самим великим градовима мало несреће, бар мање но што се догађа другим горивом. Еако удесиш одушкуиз које излази гас, онаки тије пламен. По дуванџиницама у великим градовима стоји у буџаку човечуљзк са цигаром у усти аиз те цигарице