Glas naroda

ГЛАСНАРОДА ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВШ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

,Глас народа" издази сваке недеље на табаку. — Цена му јв на годину 3 Фор., на осам месеци 2 Фор., на четир месеца 1 «ор. аустр. вредн. — Дониси св пшљу уредништву а нретндата и огласи адмипжстрацији „Гласа народа" у Нови Сад. Огласи нзплаКују се од ретка оваких слова 5 нов. и 30 новчића за жиг сваки пут.

БРОЈ 4.

У Н0В01Е САДУ, У НЕДЕЉУ 28. ЈАНУАРА 1873.

ГОДИНА III.

НАШЖМ ДРЕВЕПИМ ОПШТИНАРИМА. II. Шта је црквена општина? Црквена општина је заједница свештеника, породица и појединих особа православне вере, у опредељеном опсегу једаог и.хи више места на ту цел здружених, да се о користима и потребама своје цркве и школе старају. То је црквена општина, што се каже, у ширем смислу. Ту се цело село, цело место једно узимакао општина. Све православне душе чине ту општину. Ошитина у ужем, правом смислу они су чланови места једног, који су изабрани у црквену скупштину, да заступају мештане, да врше вољу њихову и да се брину о користима и нотребама школе и цркве. Чланови те праве општине су општинари, којима ове ретке пишемо. Колико у једном месту може постојати црквених општина? У једном месту може постојати само једна црквена општина, ма и више цркви и пароха било, но више, особито мањих места могу једну црквену општину сачињавати. Ма колко дакле места било, може у њему само једна општина бити. По овом закону о општинама, по овом решкрипту од 10. августа 1868. не може дакле у једном месту две црквене општине бити. Ео може изрицати промене у границама постојеЕих ка<г и образовање нових, самосталних општина ? Промене у границама постојећих црквених општина, као и образовање нових, самосталних, могу изреБи само епархијалне конзисторије. Ако дакле хође које место да се оцепи од другога, ако хоЕе даза сечиницрквену општину, оноискаже ту жељу своју епархијској конзисторији, докаже јој да има цркву, школу и толико добара и прихода, да може црквене и школске потребе намиривати, н конзисторнја онда пристане, да то место чини засебну» самосталну црквену општину.

Има ли општина, која се одцепљује, која се на ново образује права, да ужнва прквено имање оне општине, с којом је до сад у заједници била? Нова општина, која се од садање одцепљује, губи права на црквено и школско имање, које је ондазаједнички уживала. Имање то не сме се делити, осим ако се досадања и нова опшгина добровољно погоде ако досадања општина пристано, да ово шш оно добро приаадне новој црквеној општини, или ако је ко оставио добро или Фундацију коју на ту цел, да припадне тој новој, засебној општини. Ко је ч л а н црквене општине ? Сваки, који је православне вере, и који је живио у општини најмање шест недеља дана, и који иначе мисли ту настанити се, сталан житељ постати. Који само за време ту станује, који само посла каква ради ма и дуже од шест недеља, ма и годину и две дана у том месту пребива а не мисли ту остати, тај не може бити члан црквене скупштине. Који хоБе да постане чланом црквене општине мора још и дотичном пароху доказати, да је православне вере. Мора, му донети од пароха онога места, у ком се родио, крштено писмо. А парох гаједужан седници местог црквеног одбора, која прва дође пријавити. Где је дужан ко плаБати парохијал и друге црквено-школске прилоге? Парохијал, то јест плату парохову,дужанјесваки у свом месту плаБати, у ком стално живи. Тако је исто дужан у том месту и на друге црквене и школске потребе приноса принашати. Црквена општина Бе и при разрезивању прилога тих гледати едали члан онј штински нема и на другој страни. у другим месту I земље винограда, куБа и у опште имања, па ако се увати да има, она Бе онда веБи прилог наметати јчлану њезином. Које су органи, оруђа општинска ? Да би се у месту једном могли обављати општинки црквено школски послови. имаде два органа, ору^а општшска, а т а су: местна црквена екупштина 1 и местни црквени одбор.