Glas naroda

61

да би то била жупанијска изложба, акадаби то учинили сви раденици из једног предела н. пр. из Бачке, онда би то била изложба тога предела бачка изложба. Бива да раденици Једне врсте изложе своју израду и све алате и справе што припомажу њиховој изради, на пример ратари изложу оно што произведу, изложе врсте земље на којој су то произвели, изложе орура и алате којима су то произвели и отуд постане ратарска изложба. Бива и бивало је да се у престолном граду једне земље изложи све што се умом и руком произведу у тој земљи — и онда тако може да пресуди радиност у тој земљи, по тој земаљској изложби. Данашљим даном разгранао се рад по целомсвету. Са поштом, телеграФОм, бродовима ижељезницама дошли су народи близо један другоме и ударили су трговином у размену својих производа. Данас се такмиче народи не славом убојитог оружа, не проливањем крви, него се надмеНу сваковреним радом. Да се сазна и види напоредо колико је који народ, колико је која држава напредовала у том раду, приређују се од времена на време светске изложбе, на којима сваки народ свака држава изнесе огледало свога рада. Таке светске изложбе од- грдне су користи по свакога, јер су управо највеЕа школа у којој можечовек за кратЕО време и на једном месту да изучи докле је свет дошао у своме раду и зањимаљу. Ученик је тој школи свако ко год доре у љу. Ту ће занатлија да сазна шта и како изра^ују љегови другови у осталом свету, ту Ее економ да позна чиме се служе остала браћа му у напредном обра^ивању земље, ту Ее учитељ да види како се школом образује остали свет, ту ће трговац да види чиме се све данас тргује. Једном речи човек сваке струке рада, може у светској изложби да проучи, докле је свет дотераоу тој струци рада. Но та изложба није корисна само онима, који дору да је виде него је од грдне користи и онима, који је приреде, тојест који пошљуна ту изложбу своју израду. На издожби се стиче наЈвише света и ту му је најбоља прилика, да покаже своју израду многима, па кад се пронађе да је ваљана, ето ти му хиљадама, милионима наруџбине за љегов посао из целога света. Таке светске изложбе било једосада уДондону, у Паризуа евоје мајамесецаи у Бечу. По самој спреми за ту и?дожбу даје се судити да Ее бити огромна и до сад невирена. У бечком „Пратеру" (шуми) раде веЕ више од годину дана хиљадама људи те подижу зграде и здаља у којима Ее бити издожба. Све државе из Европе, Азије, Америке паиизАфрике посдаЕе на ту изожбу своје разне производе. МеЕу зградамашто суподигнутезатуизложбу најогромније су индустријска палата запроизводе радиности, дворана за машине за разнемашине

и стројеве, и з д;аљ'е за уметност за производе разних уметности и вештина. Еолика су та здаља ево нека сваки суди по овоме. Индустријска палата има једно главно оделеље (галерију) 905 метара дугачко а 25метарашироко,даље 16 упречних одељеља од којих је сваки 15 метара широкаа70 дугачка. Између тих упречицастоједворишта по 85 метара широка а 70 метара дугачка. Изнад тога здаља диже се грдно кубе на 32 стуба а узвисило се више од 81 метара, те је много више но стеванова кула у Бечу и петрова црква у Риму. Около кубета дали су се ходници, те је стога виса милина прегледати изложбу, цео Беч и околину. Та огромна зграда остаЕе и после изложбе као вечити спомен. Дворана за машине дубока је 20 а дугачкаје785 метара. Између ље и индустријске палате стојишумица у којој су подигнуте многе радионичке зграде. Имаде туда турских и мисирских грађевина с човек мни да је на истоку. Источно од индустријске палате стоји треће грдно здаље изложбе а то је здаље за уметности. Има три велика одељка у којима Ее бити изложене велике и мале слике, кипови и резотине. Ван тога имају у том простору жељезничка станица, пошта и телеграФска станица, даље многе механе за пиво и јестиво. Иза тога здаља има велики простор заизложбу свију економских справа, за изложбу коља и друге стоке. Иије нам могуће описати појединце целу просторију заизложбу, него смо изнели само ову крупну слику, па по љојзи нека свако суди, како ће ведичанствено бити то место, на ком ће се радомсвојим такмичити сви народи нисвету. Изложба ће та трајати по године дана. Који је год рад да употреби ову згодну прилику, да види и научи и оно што иначе нема прилике давиди и научи, тај нека не жали овога лета пута до Беча. Наравно је да ће се ту стећи милиони људи из белога света, па ће бити и велика скупоћа, али Беч је велики а кад човек помисли да иде тамо ради поуке, онда му неће бити жао што Ее мало више да потроши. Ва оне који остану дома. описаЕе ту изложбу ј знатнијем делу јој и наш лист. С- В. П.

БЕЛЕШКЕ 0 СВАЧЕМУ. 18. Говеђа куга. —Појави се прво најезику и на ногама говеда. Болно живинче мучно једе, слини, добије на језику, деснима и непцу мехуриЕе. Немирно је, почне шепати, ноге му се почну дизати и трести и том приликом опазићеш мехуриће и мед папцима. Често се болест покаже и на вимену особито на брадавицама. Ова се куга шири зраком и ваздухом и дотицањем