Glas naroda

109

њује показао један Немачкн научењак, Еренберг, да је од сами љугачица. Узмите у руку комадиЕ креде неможете видети љушчида, јер су толигане да се не могу угдедати годим оком, ипак оне су ту; и не само то, него свака љугачица је начкњена од савргаених малих кристалића кречњака, којих дееетине иљада иду у једну невидљиву љушчицу. Ео и у уметности, исто као и у природи, имамо примера крајње дељивости материје. Требало библизу 300,000 златних листића да једно на друго помеЕаних начине гомилвцу од једног палца дебљине. Еод неких позлата тако је танка златна превлака, да се један комадић од ње, који непрелази 1,000,000,000 део унције види голим оком. Мехурић од сапуна растегнут дувањем бива све тањи и тањи, док најпосле непукне; али пре ношто пукне видити је на њему различите боје, које су поставиле у стању Нсака Њутна да поњима одреди танкоБу кожице меуриЕа. Он нађе да на најтањем месту меурић је такак само 2.500,000, једног палца. И зејтин може јако да се растегне: ако врло малу каицу зејтина лијнете на воду, у којој је растоољено мало љуте поташе, изгледаће као дасу по површини воде разлиле врло лепе боје; а то преливање боје, као оно код меурића од сапунапоказује да је превлака од зејтина врло танка. По бојама које се огледају на њима ми тако исто закључујемо да ни сјајна криоца некзх ситних мушица и других инсеката нису дебља но они златни листићи. Крв животинскацрвени се одмајушних лоптица које иливају по провидној течности, званој лим$а; па је израчунано да једна кап човечије крви која може висити о врху танке иглице, има три милиона оних танких лоптица; дочим податна кап крви јелена мошусасадржиихстои двадесет милиона. Замислите зрнце песка једва толико да покрије тачку над писменом у овој књизи; па има толишни животиница, да читави милиони поре^ани једно до другога, небибили колико толигано зрнце песка. То су послетца микроскопских испитивања; али микроскоп само отвара врата уображењу, а оставља нама да замигаљамо облике и малоће које ни он сам није кадар да покаже. Обратите мисли вагае за тренут мало час споменутим животињицама— помислите на справу којомсеодржава живот тих створењанањиховаору^аза варење —њихове вене и артерије— на њихово малено срце које тера крвцу кроз теканале — на лоптице које ваља ова крвца — па онда начините себи, ако сте кадри, јасну идеју отоме, до које је границе у истини дељива материја. 8. Па ипак, и ако човечији ум није кадар да замисли ни толигану трунку материје да се неби могла даље делити, савршено је могуће да дељивости материје мора бити краја. Предпоставигае, дасе материја састоји из честица, званих атома, и мањих него ишта што смо били посматрали, у једно тако тврдих да је немогуће даље их ситнити. Ово мишле-

ње, или нешто врло налик на њ, ошпте је дан данашњи. Комад бакра на прилику јеете скуп бакарних атома, који се тврдо држе једно за друго: исто се може казати за комад злата, сребра, или сумпора. Таким супстанцијама, које се немогу свести надруге ситније. Немци су дали име елемената или простих тела: има више него шесет таких елемената, и све супстанције које мало час сноменусмо примери су елементарних тела. Зрак који дишемо јесте смеса од две врсте плинова кисик и душик, сваки је од ових просто тело. Реч „смеса" употребљена је овде навалице, али ставите у својој памети атом кисика и атом душика једно до друго: под извесним околностима може се начинити да се ови атоми уједине, тако да начине један сложен атом, или молекил, ко што се кадшто назива; плин који постаје из тог ујединења тако је сасвим различан од смесе кисика и д у ш и к а који су у атмос$ери, да онај који га удише с места се опије, и обично се почне прекомерно смејати; с тога, тај плин доби имесмешљиви плин. Овај ће пример, надам се, утврдити, упаметити сваком разлику измеру простесмеседвају простих тела, и спојење произведеног кемичким уЈединењем исга два тела; у првом случају атомиједнесупстанције независни су од атома друге супстанције: у последњем атоми се уједине, изгубе свој особенизначај, и производе са свим нову супсташџцу којаније просто тело, него сложено. (Наставиће се.)

НАШМ ПРШАТЕЉИ 1 Д0БР0ТВ0РИ. 1П. Први дани пролећа већ су наступили; природа се стаде да одева чаробном одећом, из земље иса дрвећа буди се нов живот, ваздух се почиње да осипа оживљавајућим, свежим мириеом, сунцејепоред тога грануло данас тако красно и просипа зраке своје са толиком топлотом и љубазношћу, да људи, жељни пријатних дана иуживања, поврвешегомилама из својих одаја. Тако се и ја пустих и подадох неодољивом чару пролетних дана и ево ме где сам се наслонио на грм, а близу мене шушкају нежне гранчице неких жбунића. И ја сам уживао. Предамномсе дизала величанствено света Фрушка гора, над њезиним највишим врховима просуло се азурно плаветнило, што оку тако веома годи; сунчани зраци упрли су косо у те густе планине, бацајући са једне стране повелике сенке, с друге пак обасјавши их, преламаше се кроз пупеће, свеже зеленило шумских грмова. Непрестано сам гледао у тај диван низ планинах; мислио сам, колико је хаљада милијуни година прохујало од како су те стеновите, те кречнеинештане ј гомиле са доказаним траговима некадашњих мора и | вулкана овде наслагане? Еолико је хиљада милијуни ј година нужно било, да на површини тих кршних го! ра постане такав земаљски рај са најбујнијимбиљем