Glas naroda

163

се и прсфе. Мисле, кад су да;ш дете у школу, дасу оида све учинили. Али се љуто варају. Школа тек нешто може учинити, јер дете најмање времена проводи у н>ој. ВеБ кућа она има најглавнији посао, и код куЕе се дете највише бави, ипотомесе од куБевног васпиташасве очекује.Отометреба једанпут за свагда да су људи уверени. А куЕевно васпитање биће само онда ваљано ако се пази на оно, што нам наука и искуство казују. А кад је куЕевно васпитање тако удешено, кад наука овлада, онда се губе све предрасуде и рВаве навике, које, и ако се у први мах чине незнатне, од такових су замаганих посљедица, да човек чисто не би веровао. Такових рђавих и шлодљивих навика наБиЕемо у нашега света си.јасет; но ми смо наумили, да овом приликом коју рекнемо само о једној таквој навици, ато је како се плаше деца аветињама, вештицама и другим којекаковим будалаштинама и празноверицама* Чудимо се, што су гдекоји људи плашљиви, неодважни. Та није ни чудо, када су их још као децу, дакле у најважнјим годинама, непрестано застрашавали којекаквим безсмисленим стварима, приповедајуЕи им о вештицама, вилама, духовима, мртвацима како вијају живе, и т. д. То обично чине слуге и слушкиње, дадиље, и доиље, бабе и несмислене матере, па и не помишљају, како тиме мла^ану дечију душу упропашПују. Свако дете себи више уображава него одрастан човек, као што сви знамо, па с тога се сада као зрели љуци и смејемо млогом којечему, што смо као деца слушали и веровали. Мало дете свака и најмања ствар занима, а да камо ли тек страшне и необичне ствари. Помислимо само, када баба или дадиља у вече па још у мраку приповеда скупљеној деци како јевештица узјашила овог и оног човека, па га је злоставила; или како је чича Пера наишао у поноЕ преко раскршБа па видио виле где играју; а приш ћира идуБи — наравно мало весео — у исто доба поред гробља, опазио на гробу мртваца у белом покрову па узјашио на заклопац од сандука. Треба онда посматрати кукавну децу како пола мртва од страха збију се у гомилу и приљубе се уз ту сулудасту прикапалицу, верујуБи јој све на длаку. Млоге дадиље и несмотрене матере имају обичај, кад им деца неБе у вече да заспе, да их плаше разним страшилима, као чичама, гвоздензубама, вукодлацима и вампирима; лупају рукама у врата, ормане и прозоре, вичуБи: „Ево чиче да те носи, ако не Беш бити миран, или ако не Ееш спавати." и т. д. Други се опет преобуку у страшне аљине, па онда мумлајуБи или ричуЕи улазе у собу те плаше кукавну децу. Могли би нарерати ваздан такових лудих и врло шкодљивих навика;алина што, кад Ее их се свако умети сетити из свога детињства. Но што је још најгоре, има зрелих, иначе паметних људи, који се не стиде приповедати опет зре-

лим људима, како су то и то видили. Тако се писац ових редака сеБа једног чиновника, који му је сасвим озбиљно приповедао, како је ноБу спавао у соби; кад ал уједанпут чује, где нешто по соби ходи као у папучама, па до^е до његовог кревета. Он се престрави, па ни жив. Најпосле упали свеЕу, гледа, нема ништа. Легне опет у кревет. Опет се понови исти ход. Но он од тешка страха није ствар даље истраживао, веЕ се одма сутра дан исели из стана. Норавно, да сам му изразио моје сажалење, да се он зрео човек, а к томе још ловац, могао тако уплашити. СеЕам се, да је лане у неким немачким новинама стајала приповетка о некој аветињи, што се показала једном човеку у Италши и то сасвим на тај начнн, као и том чиновнику, али је још у толико страшније било, што је иста аветиња, чим је човек упалио свеЕу, исту угасила. После се показало, да је та аветиња била — совељуга, која је ноћу улетила у мрачну собу, јер је исти човек лети преко ноЕ држао прозоре отворене. Еад дакле човек таке ствари још од детињства слуша, а нема никога, ко би му доказао да су то саме обмане, измишљотине и лажи, онда се наравно не треба чудити, што се празноверица не може да утамани. Прости људи, који не познају душевне силе, незнају, шта све себи човек може да уобрази и уврти, па би дали живот, да је доиста онако, као што говоре, Али зна се да свако зашто, има своје зато. Простинеизображени људи немају ни појма о томе, да човек може имати разних болести у мозгу, у живцима, у крви, које причињавају, те се неким људима најавн и у сну којешта привиђа. То је наука веБ одавно на чисто доказала и о томе их лекари најбоље могу поучити. Та узмимо само човека у вруБици, у јакој грозници, у лудилу, у пијанству. Шта он све онда не види, и то тако, као да је збиља!? А такве мозгане и живчане болести могу се излеЕи из разних узрока, ме^у које спадају и онакове будаласте приповетке из малоЕе, које мозак иживце, једномречи, човечији дух тако узбуде и раздраже, да му се после којешта привиђа, ма да се он поред свега тога иначе сасвим здрав осеБа. Но као што рекосмо, наука зе о томе сасвим на чисто и веБ читаве су књиге о том предмету написане. Само Еемода приповедимо једанслучај. Неки иначе здрав човек, чим би заспао, таки би сањао, да га бикови вијају; он се пробуди и тосвагда у великом страху. Кад је после умро отворе му главу и на^у на мозгу као неки чир од крви; и то је био узрок, што му је оне снове причињавао. Поред тога треба знати, да се додуше некима појавише аветиње, али то нису биле аветиње, ве5 прави људи, који су из шпекулацијеи нитковлука другеневеште и слабе људе плашилии варали, само дадо^у до своје непоштене цели. Па онда морамо још и то споменути, да се таке преваре са духовима и аветима дају врло лако и вешто извести са Физикалним спра-