Glas naroda

197

Сточар треба стоку зарана на радњу да гони. а нред нодне треба да је нз јарма пусти, да се одмори. У великој препеци никад нетреба стоку на радњу гонити. Овце треба пред подне у ладовину терати. Кад 1е велика препека, и кад овце много зелене траве једу, могу се врло лако разболети, пак је за товрло добро, да им се да мало соли да лижу — то ће их од сваке болести сачувати. Свиње не треба у препеци сунчаној истеривати, него се ваља зато побринути, да буде на близу ладовине и довољно воде. На великој врућини, ако нису приклоњени, пију многу воду, те се лако поболу; њима треба ладовина и воде за купање. Овога месеца је најбоље да се петлићи копуне а гуске „чупају". Иауци врло радо у оводоба на кошнице насрБу, зато треба на кошнице пазити и чистити их. Баштован ће сваки овога месеца на окопавање и плевлење пазити. Кељ, карфиол, келерабу, купус и целер можеш садити, а што си пре пресаривао, треба сад да се окопа и дојни део земљом обгрне, јер оће доле да одрвени, а овако речену зелен од тога, земља чува. — Спанаћ, гра и пасуљ и сада још сејати треба, како би од сваког тог и под јесен имали. СеЈ и ротквице месечарке исто тако и доцну (зимну) салату, јер како збереш краставце, одмах прекопаЈ ону леју и расади зимну салату. Сад требаизимњу роткву да посејеш. ЈРастидо млади калемака треба од траве оплевити и окопати, осооито кад је земља влажна ал пази, да жилице не повредиш. Сваки калем треба да има поред себе тачку (колац, притку), да га неби ветар цреломио, или га живинче пдедрхало. Ако би се изданци из жила појавили, трејЗа;&х одма откопати, или их са оштрим ножем баш до одсећи, а рану ону маленом замазати. Ако би бил? <»уше, треба их заливати. Оне калеме којинисудо Ивана-дна избили, треба оставити да из дебла изданци порасте, како би за идуБе калемлење (навртање) шибљика било. При крају овога месеца могу се трешње, вишње и кајсије на живо око калемити. И сад још може бити на воћкама гусеница које ваља очистити. Почем је овога месеца обично велика суша, то ваља пазити на оне куће и стаје, које су сламом, рогозом, ситом или трском покривене, те около њих пазљиво ваља с ватром опходити, пак и своје мла^е ваља опоменути, јер је после бадава вика, псовка, јаук и лелек, кад је веП учињено. Особито ваља на децу пазити. Дан је овога месеца 16—16 72 сати дугачак. („Сел>ак.")

СВИЊА, ХРАНА ЗА ЧОВЕКА. „Еако се који народ храни. онако и пролази! вели један Франнуз; а славан један испитач природе са свим јасно каже: „По томе, колико један народ меса троши, — по томе се може сазнати, колика Је снага у тог народа и колико он на политичком пољу вреди; тако се исто по томе може сазнати, како стоји с једном земљом." Бад Је то тако, онда од свиње највише зависи снага и политичка важност Једног народа, то јест, од ње највише зависи срећа његова, јер свиња је животиња, који су свагда и свугде јели осим тамо, где то поднепске прилике не допуштају или где се људима због самог њиховог живота не да. Тако људи, који не живе на једном месту, него се сваки час тамо — амо сељакају, — они, да како, да се немогухранити свињом, коЈа мора на једном месту неговати и товити. Мојсије Је врло мудро урадио, кад је својима вернима забранио, да не смеЈу Јести свињетине, јер Чивути живећи у топлој земљи, могли би наву&и на се страшан помор и тешке бољетице, кад би јели свињеДег меса. Истииа имаде их, који казују, да човек по себи ниЈе месождер, т. ј. да му неје месо главна храна; али Је света истина, да човеков желудац, удеснији за то, да сварује рану од животиња, него храну од оиља, и да месна храна чини, да се крв и мишићи дакше и брже развиЈаЈу. До душе приповедаЈу путници, који су од пре|>е нутовали по источним краЈевима Азије, да тамошњи људи могу толико исто и тако исто радити као и ми у Јевропи, ма да се они тамо самим пиринчем хране; али то је простагатка у коју данас већ нико више не верује. Има данас људи „вегетаријанаца," т. ј. такових, који се оамим биљем хране па препоручују тухрану и другим људима, јер осим других страна њених, она чини, да човек буде према човеку искренији и да се не подаје тако лако злим опачинама и гаднам страстима. Размишљамо ли здравим разумом о томе, оно ћемо истина бог, наВи у томе истиног; — али обазримо се не наш практичан живот, на живот онакав, какав у истини јесте, то ћемо видети, да сваки рад као да доказуЈе људима: људи, храниге се месом! — Вера старих Инђана, тако звана буранска вера, препоручује својим вернима, да се хране биљем, јер сетако боље „чисти душа'- и човек се пре склони, да „љуби истину и твори добро;" — али „свак своју робу хвали," тако и ми не дамо, да има боље и лепше вере над нашом, а бога ми наша верато не заповеда,дзкле не ћемо слушати, ни шта Будта вели. „Чим се, ти бога ти, храниш?« прииоведзј/, да је запитао гладни Влах свог земљака, снажаог Сикуљца. „Е чим, — кукурузом!" одговори Сикумц.