Glas naroda

215

ако само гледа на епољашњи изглед, јер баш у томе умеју продавцн да преваре, ухранеЕи и угладећи, да се боље не може зажелити, то вешти економи светују да је најсигурније купити од мутака, од позната човека, за кога сви знају да му је она стока од најбоље врсте. МоЂ за парење у стоке и живине. Вешти екопоми рачунају на 1. ајгира 35 до 40 кобила; на 1 бика 80 до 40 крава; на 1 овна 35 до 40 оваца; на 1 јарца 45 до 60 коза; на 1 нераста 50 до 15 криача; на 1 петла 12 до 20 кокошака; на 1 ћурка 8 до 13 ћурака; на 1 гуска 6 до 8 гусака; на 1 патка 10 до 12 патака. Ајгир ваља од 5—10 годкна, а кобнла од 4; бик од 2 до 7, а крава до 6; ован од 2 до 6, а овца до 8; нераст од 1 до 3, а крмача до 7! петао и кокош до 5, тако и ћурак и Еурка; гусак и гуска до 4, тако и патка. Бикови и теоци. Ако је бик старији од крава, то више буде мушке телади, ако ли је мла^и, то краве више женеке телади отеле. Наступ у марве проЈје, ако се одмах говече сувом крпом ш сламом трти претисне све дотле док наступ непопусти. Добро је обложити трбух загријаним песком ил пепелом, ако их је при руци. Петролеј против надуна у марве. У летописима мекленбуршког земљоделскога друштва о. г. наводи се дз је петролеј најбвљи лек од надуна у марве, и да је небројно лута воћ покушавано и никад омануо није Једна кашика петролеја довољнаје дакурталише марвинче, само се мора одмах дати, чим се надун покаже. Коњ плашљив. Ва плашљива коња има тако начињена уздица, да у онај мах, кад кљусе зазре и нагне да бежи, а јахач ил. кочијаш уздицу затегне, оаа капца, што преко очију стоје, тако се преко очију стегну, да кљусе са свим обневиди, те у мах остане као укопано и не крочи се с места. Коњ немиран при поткивању буде маран, ако му се очи завежу, или се набаци преко главе дебело сукно, да ништа не види; ако би још и притоменемиран био, а оно га тако завезана ил покривена ваља ћушити по образу, од чега се задрхће од стра, те мирно стоји и да се укивати, како се хоБе. Ко то учини један пут ил два, после Ее му увек мирно стојати. Свиње боље и пре се угоје, кад се после хране пусте, да митно полеже; лежање после јела врдо им годи, и то их нагоји. За то, да се чувају свињи од свега, што би их после хране узнемиривало. Најбоље 1е ставити их у засебне кочине, па после хране обдан су суве и чисте, и зими умерено топле, а лети хдадовне. Муве у штали, тако су досадне, да стока више мадаше бранећи се него неједуЕи. Најбољи начин за истребљењо ово је: намазати пруЕа лепком, па

ил у кромиире ил у азбушене дашчице позадевано на више места по штали изложитити. Двадесет и пет најве^их вароши у Јевропи. Ј1ондон има 3, 800.000 жнтеља; Парнз, 1,850.000; Дариград 1,075.000; Беч 900.000; Верлин 830.000; Петроград 670,000; Ливерпин 520.000: Маргетар и Синфором 500.000; Глезго 470.000; Нануљ 440.000; Москва 400.000; Бирмингем 370.000; Лијон 324.000; Дублин 320.000; Мадрид 319.000; Броен 318.000; Марген 312.000; Будим-Пешта 280.000; Амстрдам 280.000 ; Лауг 260.000; Лисабон 260.000; Варшава 250.000; Хамбург 236.000; Рим 226.000; Турин 21о.ОО(). —

ТРГОВИНА И ОБРТИОСТ. (Извештај Петра Узелца) Трст 30 јуна у житној радњи наступшго је онште неповерење. Промет са свим, а то с иртвим саном спава. Стоваришта у пшеници незнатна су, и уз пркос што су цене у некодико попустиле, нема пиваква посла. Место што се прво страховало, да Ее жетва у ошнте зла испасти, високе цене налазиле су одзива, сад на једном мисли се, а у неколико зна се, да је жетва свуда добра, то нико вољан нпје ни с умереним ценама послове правити, мислеПи да Ке исте знатно на се ударити. К свему томе влада у опште неповереве, и нико никог за сигурног не држи. да се у послове на уговор упушти, јер мисли, да се држатинеће. Промет прошле седмице отноеи се на 3500 мер. пшенице а толико кукуруза, што .је за овдашње требовање купљено, У позетку прошле седмице држаше се цене пшенице чврсто. Но кад неколико терета овамо стиже, т. ј. огласи се да Ке стиЕи. то и цене попустише, и данас се приметживо 56—70 нов. ЈеФтиниј е држе т. ј. за робу на тргу, а за јробу на уговор и 1 фор' 50—2 фо . јеотиније. али се за никакве закл.учке још незна. Кукуруз држаше ,се исто чврсто и то због незнатни стоваришта. Један с 24.000 мер. приспели терет кукуруза. обори цену знатно, тако да место 4 Фор. 70—80 н. данас 4. ф . 40—50 нов. траже, с којим је ценама горња -маленкост и продата. НОВЖЈЕ ИЗ ЕЊИЖАРЕ. На последњој страни овога броја налази се оглас хњижаре браЕе Јовановнћа, у коме јављају да суиздали песме Вранка Радичевића. Ма да су те песме већ трипут прештамнаване и распачане, опет држимо да је ово четврто издање добро дошло свима. Они, који траже у песми најверније и најчистије српско чуство, српске доскочице —једном речи српског * истинитог изразаи осећаја— наћи ће то најлепше у песмама Вранка Радичевића. За то се надамо да ће песме његове и овај пут распространити се свуда и на све стране, где год се песма ори из грла српске девојке и српскога момка, где годјесрнске омладине, — и надајућсетомемиих најтоплије препоручујемо!

Р А 3 Н О. (Нови фонд .) Р. Хаџи РистиН. велекупац у Бечу. родом из Босне, послао је ових дана Матици Српској 1000 Фор. а. вр. у име свога покојног брата Копстаптина. углавивши с Жатицом, да се тим новцем. при Матици српској. оснује нови фо ид Коста нтина Хаџи-Ристића. којега доходак да се уиотреби на