Glas naroda

32 7

С ији . Боени, а у нсколш.о и подунавским кнежевинама пробитачна жетва ноказује, к томе донринедо је и то, што је укинута. и подвозна цена умаљена. На овдашњем тргу главнп јеразлог, што је из Русије впше терета стигло, што су стоваришта знатна, а послови доста мршави. За сад нема изгледа, да ће дене кукурузу носкочити. а извесно је и то, да зиатно на зад ударити неће, као што је сваприлика, да Еемо до пролећазнатно вишу цену дочекати. Што се пшениде тиче, то је веП више него сигурно, да Не садање цене на неко време непомичне остати, пак ако какве промене и наступе, то Ееврло мала раздика у ценама бити; а да Ее до пролеКа знатно крешити, то се више, него сигурно рачунати може. Промет од прошде седмице изнаша само 6000 мерова пшенице а то 3000 подунавске 114 (6. по 9 ф . 55 нов. 2000 нсто 114 и по #ун. с воде, по 10 ф. 30 н. 1000 по 114 М, по 9 Фор. 60 н. Еукуруза 8000 мер. и то 3000 подунавског из стоваршпта, по 5 Фр. 60 н. 2000 исто разполагајуКег по 5 Фор. 70—75 нов. 3000 одеског с воде по5 Фор. 50 н. за 116 Фунти. Од јуче оборене су цене с 10 новчиНа и продата је нека коликоКа одеског по 5 Фор. 40 нов. Друге врсте житпја, као зоб, јечам и раж, занемарене су, тога ради и цене су мекше, али су стоваришта незнатна.

шФДЈшетжж. ШТЛ ВРЕДИ ДОЈИЉА! Приповетка једног Лекара. (Свршетак.) »Кристина беше опет мирна и весела као и пре. ТреБега вечера после овога случаја оде В-р са женом својим родитељима. У куБи беше све мпрно. Кристина певаше неку тужну народну песму. У побочној соби радила је собарица. У један мах скочи Еристина прозору и нагло га отвори. Собарица је запита кроз отворена врата, шта ради и нека затвори прозор, јер улази хладан вечерњи ваздух. Еристина јој одговори: да ли је чула што, јер њој се чини, као да је неко на улици по имену зове. Собарица рекне: данијеништа чула, то је проста машта. Али Еристина неможе да се смири, скакалаје по соби као звер у кавезу. Сгаде и послуша напрозору; тишина свугде и она ипак чује нешто. Отвори врата и изађе напоље. Скине обуће и полако се сире низ степене. Еапиџик беше затворен. Кристина отвори прозор на трему и хтеде на поље, али прозор беше гвожрем препречен. Полако се пришуња у чељадску собу, беше случајно празна, прозор без гвож^ета и Еристина се за тили часак створи на сокаку. Трчала је безобзирце по сокацима. НоБни чувар тргне се јако, ка Д У један мах суну Кристина крај њега. Али ова јури кроз сокаке, док не дојури куБи, укојојњезино чедо беше. Кућа беше отворена, а дадиља њезина у комшилуку. Кристина затече дете своје у колевци, мирно и не плаче, само стење. Месец осветлио небо, те гледа на мајку, где се окамењена нагла над дететом својим. У томе до$е дадиља са свећом. Кристина дрекне грозовито, чим спази чедо своје; чупала се за косу али после се умири, метне дете на дојку и какве ра-

дости! дете отворн очн, глади с ручицама мајку по образу и сиса. Пажљиво спусти опет дете и пољуби јорган под којим јој чедо заспа, барем очи селопи. „Ја сам обилазећи болнике своје, прошао крај исте куЕе и слушајући гласан разговор, уђем унутра. Еристина ми истрчи на сусрет и радосно кликне: »Моје чедо жавн! Моје чедо живи!" Али ја не ввдех живота, већ смрт за који часак. Хтедох наговорити Еристину да иде кући, али она беше туробна или задубљена у мислима те и неслуша на моје речи. Девала је детињску песму и њихала је дете у колевци и ја уватим бмо — било стоји и дете је заспало за навек. Силом хтедох отерати Кристину кући, јер јој хтедох затајати смрт чеда њезина, али она га ухвати још једанпута и ја опазим где је ухват-ила несвестица, те без једне речи паде крај колевке. Кад Је поново оживисмо, смешила се ирече: „Да, мојечедо умре, али је ипак од мене сисало, да, да. и Дигне се и тресла је главом, као да хтеде на све стране ноздрављати. Вао сам у грдном послу и наложимКристини да остане туна, те ћу ја после по њу доћи. Овака какваје, несме натраг у трговчеву кућу. Кристина пристане, али за мојим одласком, наговори дадиљу да је прати. Мирна као лане ишла је по сокаку. Кад дођоше кући трговчевој, баш кола улазе кроз капију. Кристина рекне: „Пусти ме сада унутра! к Изатили часак нестадеје. Ушуња се у дечију собу, тргне детенце из сна, стаде га љубити, миловати и певати: Спавај ми чедо На руци ми спај .. У томе у^е мати на врата, „Шта ми ради чедо моје?" запита? „Твоје чедо! викнеКристинаразбешњена. „Даље! даље! Твоје чедо, моје чедо, да твоје чедоубицамога детета! Убица, убица!" дрекне разјарено и тресне дете о земљу. Дете је застењало и умре на пречац. „Ваш у тај мах у^ем у собу. Дете лежи на поду ; с размрсканом главом, мати крај детета онесвешћена; Еристина трчи певајући по соби. Ја сам се био скаменио. „Још те ноћи одведоше Еристину у лудницу; ударило јој што но веле, млеко у главу. После дужег времена ужасног лудила најзад умреу лудници, „Трговац В-р није добио више деце; одселио се из ове вароши. „То беше последња дојиља, коју сам ја препоручио. Ја сам са назора својих изгубио половицу муштернја својих. Пре свега ваља за тим бити, да се девојке здравије васпитају, да у своје време могт здраве и праве матере бивати. Здрави људи су нам прека потреба. А кад би се морала узети дојиља у кућу, онда би родитељи морали водити бригу о дојиљином детету или баш примити дојиљу заједно с дететом у кућу. Можда би савремено било, кад би се склопила задруга људи и жена баш у тој сврси. СогпеНа 1872. =■=