Glas naroda

419

оно што имасмо н што могосмо. Докле год над српским листовнма буде висила вересија као дамоклов мач, дотле ниједан наш лист неће моНи да стече стмних хонорираних сарадина, него Бе се на љему радити из родољубља, како кад ко доепе од послова од којих живи. Дочим у нае у данашње време сваки рад тражи своје наплате, једино су ерпеки писци упућени да раде без икаква изгледа на наплату за свој умнн труд, још ко томе не ретко да из онога, што с друге стране заслуже, да доплаћујуза штампу и раетуриваае својих умиих производа. Ова у свакој другој књижевноети безпрммерна околност спрема скорашњи гроб свакот нашој новинарској радњн. Да нвје било ме|ју пријатељима народие просвете а наиме мефу народ. учитељимаревноених скуољача претнлатниЕа на „Гл. Народ", ио тешком врем ну, у коме нам је лист излазио, давно б& морао престати, те бн они слојеви народа, који ке читају друге листове, осталн и без ово мало поуке и забаве. Тим ревносним пријатељима „Гл, Народа« изричемо нагау најдубљу захвалност. Да се неби казало, е је натпа н&родна интелиген. ција малаксала у огарењу просвете у народу, сжлопвласе новадружина која ће „Гл. Народа" издавати у год. 1874, Праштајући св са сарадинима и шишомагалнм : в Гл. Народа" молимо, их даиугодиништодолазнприпомогну излажење ласта како умннм прилозкма тако и ревносним скупљањем претплатника. Лист као што је »Гл. Народа" требао би да једобро дошао у свакој српској кући, којој је стало дау пријатном облику црпи из њега сваковрсну поусу. Још једном изричем своју најусрднију захвалу сввма онима, који су ма којим начином за мога уреднвштва били листу на подпору и молим их да те родољубиве подпоре не одреку листу и у год 1874. У Новом Саду оБожнВу. Стеван В, ПоповиЂ.

1 8 7 3. Још који дан па ћемо упливати у нову годину. годину, на на измаку старе, адет је да се оеврнемо што смо цобра у њојзи запамтили. Највеће је добро човеку што му у грудима живи над, да ће бити боље, С том надом ступмисмо у ову годиау а тај нас нада згрева ево на прагу нове год. НиЈе нам посао да овде рачунамо шта Ие је ова пролазећа година, донела осталом свету. Ми смо сувише заузети с нам самима а да би се могли обазирати на туђе невоље. Нас који жквамо под угарском круном, задесилаје са осталим нашич еугра^анима велика невоља, давеВина није постигнула добар плод од трудова својих. Омахнула нас је година, те нас је неродицом вргнула у натраг, натовлрив нам на врат велике терете. Усљед вртоглавих радња убијено је у нашој земљн поверење, новац је поетао редак и оскудан. те језа-

ј пела радња и промет у трговца и занатлије. Где се| љаку, занатлији и трговцу не иду послови од руке, ј ту онда скромраче сви други, који живе од своје | привреде. Уз ту општу невољу нису нас пошгедиле ни болештине. Беснила је у нашој домовини колера те је потаманила чише него 120 хиљада душа. Беснила је и ангина — гуштер те је подавила оеобито силну децу и омладину. Од тмх болештина страдао'је инаш народ доста јако. И ова година није донела поспешно решење нашег црквено-народног питања у овим крајевима, те је радња на том иољу усљед нерешених спорнихпитања, неуведеннх нових установа, била свршава и јалова. Српство које стење нод турскам јармом живело је ове године тешке дане. Зулум насилника и отмичара пригонио је многе јаднике дз оставе своје ро^ено огњиште, те да спаеу главу своју бегством у суседне земље. У СрбиЈи еу откривене многе злоупотребе еа јавним имањем, нанешена је осетљава штета народу. Ускупжтака земаљској појавио се на радост бољи дух, који Бе земЉу к уетанове у њојзн да преустроји у бољем и слободнвјем правцу. Не снада у позив овога листа да промотра полатичко стање нашега народа по крајеввма где жкви, У опште узевши у нривреди тешко д;г је могуће обележати који моменат, из кога би се могло суди*ги да смо напредовала. Где је нравреда утраула, ту ј« и друштвени живот зачмао. На неким местима предази тај друштвени живот у опасан трулеж, тим опаснији, што захвата слој народа, којн је до сада од њега био поште^ен. Међу друштвеним пороцима један је од најубитачнија картање, ако оно постане заразом. Тај поров је у мушкој половини нашег народа јако распрострт, Сада ее почелоширитикаозаразапо српском женском свету. По Новом Саду, Сентомашу^ Вечеју а другим српским местима постоје већ редовна карташки клубовиСрпкиња.Ако та зараза поће даље ; грозм велика опасност нашем породвчном животу. Еец и коцка отупиће у Српкћње чуствопрема позиву матере и домаћице. Нашој небризи око образовања женскога света, нашем нехзту да нашии Српкињама дамо лепу и племениту забаву — картање наших матера, љуба и сеетара је ужасаа напомена, да женска прарода код нема прилике да се остварујеу лепом и корасномправцу,изб1Ја саловито у етраст, која је на човеку ружна а на жени ужаена. Са ових непријатних елвка бацимо поглед на тамну будућност. Над је што човека држи и крепн те траје у борби жавота. Но мимотоваља нам у ово доба још снажннје оруже а то је и остаЈе вазда у раду и ш т е д њ и. Радимо сваки у својој струци по свозге лозиву неуморно а будимо штедљивн и чува рии у потрошку