Glas naroda

111

БРОЈ 14.

„Г .1 А С НАРОД А."

ГОДИНА VI.

К а П.

БИЉКЕ КАО ТРГОВАЧКА РОБА. в а.

Међу Араиима имају више прича, које показују, како је човек први пут дошао на то, да употреби каву за пиће. Таео једна нрича вели, како је био сиромах дервиш, којк није имао ништа, до малене колибице и неколико коза. Једном опази он на својим козама, које су дошле с паше, како су сувише веселе и раскалашне. Други дан по1;е он за њима на пашу, да видп, од куда то долази, па виде, како козе халапљиво брсте плод, цветове и лишће од неког ониског шиба. Сад му је свејасно било. Узме и сам, па се наједе тога плода, који није био нишла друго, него кава. И сам поста на то весео и тако говорљив, да му се сви суседи зачудише. Он прииоведи то и другим дервишима и тако мало по мало распростр се на све стране унотреба каве. Што се овде о козама вели, то се опет у другој иричи казује мало друкчије о камили. Персијанци причају, како је сам арханђео Гаврило дао пророку Мухамеду у болести да није каву као лек. Наравно, да људи с почетка нису употребљавали каву овако, као гато је ми данас употребљујемо, прошло је доста времена, док се дошло до тога, да се кава пржи, ситни и кува, те да се пије само чорба од тога. Много је времена и муке требало, док се кава по свуда одомаћила. Силници, _ којима се није свидела никаква новина, забрањивали су, а и казнили људе, који су се усудили, да пију каву. Особито им није годило, што су се обично за каву отварале особите каване. у којима су се људи чешће састајали и разговарали се и договарали о различним, па и политичним стварима. Ал' на нослетку прокрчи кава себи пута кроз све препреке, и што који дан све се већма шири и распрострањује. У наше крајеве дошла је кава са Турцима, који је особито радо пију. Ако хоћемо. да кава што бољи ушгав има на наше тело, онда треба и што бољу каву да пијемо. Зрна не треба јако испржити, а после не треба ни врло јаку каву готовити, не треба је сувише пити. Као нри свачему, тако се и овде ваља држати мере. Ако тако узрадимо, онда ће нас кава разведрити, освежити, машта ће нам се брже и слободније развити, спољна и унутарња телесна топлота ће нам се пријатно повећати, срце ће нам силније закуцати, живци ће нам живахнути, а желудац боље варити. Има научењака, који тврде, да кава уз то и храни, те кад се на поле помеша са млеком и заслади, онда боље храни. него говеђа

чорба. Млеко и шећер сами по себи су већ добра храна. Млеко има у себи главне сасгавке натпе крви, а шећер се у телу нашем претвара у маст, која нам је преко иотребна, особито за дисање. Таква кава с млеком особито ће нам годити у јутру. Преко ноћ наравно не узимамо никакве хране у себе, а за то време се испаравала наша кожа и непрестано смо дисали. Тиме смо изгубили нешто крви и масти из свога тела, а то. шго смо изгубили, ваља да се надокнади. Ничим се не може боље и лакше надокнадити, него кавом, коју смо помешали с млеком и засладили је. Исто је тако кава добра и носле ручка. Мало час рекосмо, кад пијемо каву, да нам желудац боље вари. Кава је у томе, као и ма какав други зачин. Кад дође у желудац, она надражи желучна платна, на се онда нз њих излије више сока, а само сок тај у стању је, да свари јело у желуцу, па наравно, што је више таквог сока, то ће се и јело тим пре и лакше сварити. Они који радитога пију каву после ручка, добро ће чинити, да не мећу у њу ни шећера ни млека. А ево за што. Жедудац нам је после ручка пун јела. а ни шећер ни млеко не потпомажу варење, него ћемо њима без невоље само још већма натоварити желудац. По себи се разуме, да ће желудац тако имати више посла, него што би иначе имао, а до тога, не треба да дође. Кава најбоље чини, кад је време магловито и суморно. Човек је онда и сам суморан, па шоља каве учини, да иостане ведар и свеж. Кава добро чини људима и женама у средњим и вишим годинама; дојифама, јер кад је ове пију, добију више млека; тромим људима, кош су наиикли, ио вас дан да седе у соби; онима. којима је желудацслаб, на не може као што треба да вари; оиима. који много пиво пију и т. д. Врло ј а к а кава не чини добро, особито онима, који нису навикли. Кад се уз тонијејош и врела, онда ће да нас одвише дражи, загреје, те ће нам се крв преко мере да ускомеша. Сувнше слаба кава исто тако не чини добро, јер кад је пијемо, олабав • нам особито желудац, те не може ваљано да вари. За то није добро, да се у каву трпату којекакве „цигуре." Кава иначе може важити и као лек. Свак зна, кад хоћемо у вече да растерамо сан, да ћемо то најбоље учинити, кад попијемо шољу добре каве, те се онда можемо дуже времена одржати на ногама. Шта више они, који раде мозгом, кад ионију своју каву, онда истом осећају се чили и свежи и онда тек могу да раде. Кава помаже у живчаној