Glas naroda

100

БРОЈ 14.

„Г I А С Н А Р 0 Д А."

ГОДИНА IV.

средство, Јсојим ће до жељеног мира и до уживаља својих грађанских и човечанских права доћи, којим 1е се вечитог рата опростити. 'Гаквим људма „ко рат проповеда, божји је проповедник". Јзмимо за пример наше старе уСрбији! Дасусе они наведене пословице придржавали, Турци би дабоме још и данашњим даном по Србији беснили, Србина на колац набијали и кБери му бешчастили; и данас би још, што но један наш песник рече: „Србин сеј'о, а Турчнн пожњев'о Србнн гај'о , а Турчин ужив'о , Србин ј адио, а Турчин се сладио. Србин родио , а Турчин одводио." Но наши стари на срећу увидеше, да им је у тим жалосним околностима једини спас у рату лежао и они се латише оружја и под КарађорТјем и Милошем извојеваше себи слободу. Ко се шта боји, не 1^е се убојати. 'Го може стајати само за оне људе, који су небриге и равнодушни према ономе, што их као природна последица њихових дела у будућносги чека; но ко нужне мере предузме и вољан је, да опасност, која му прети, од себе одклони, тај може у својој намери више пута и успети. Најпосле ма човек и скрштених руку седео, отуд још не излази, да му оно мора на главу доћи, чега себоји. „Страх вигае долази из нутра, него с поља", вели немачка пословица. а још лепше мудри Датин Сенека: „Шта се што штанијеслучило, чему се нисмо надали; шта ли се није догодило, што смо очекивали! — Много што шта може се ме$у тим збити, што ће блиску опасност или удаљити или задржати или са свим отклонити или другог у њу бацити. Та некима је мач над главом висио, па опет су за то живи остали. Многи на вешала осуђени, преживели су своје вешаче. Ништа од оног чега се бојимо, није тако извесно, да није извесније да оно, што нам грози. може изостати и нада нас преварити." Ко тебе камеиом, ти њега хлебом. Тако је од прилике рекао иаш спаситељ: „Ако те ко удари по десном образу. а ти му пружи и леви." Но као што се ни он није могао увек тих речи строго придржавати, већ се често путауклањао и друге мере иредузимао, како би насртања луде браће од себе одбио, тако се и ми наведене пословице не смемо увек строго придржавати, ако не ћемо, да будемо вечита играчка у рукама неноштењака, ако не Еемо да сами своју смрт потпишемо. Истина, не треба да ма за какку беспослицу одмах свезу пријатељства с другима раскидамо; за љубав миру ваља више пута туђе будалаштине да

отрпимо. Али кад луда браћа неирестано нашу доброту и попустљивост злоупотребљују и сваку границу пређу, онда ваља да им се мушки одапремо и да њиховим нападајимаграницеположимо. „Ни буди јед, да те распљују, ни буди мед, да те разлижу." У томе нам наш народни јунак Краљевић Марко лепим примером претходи. Неки Турчин Алил-Ага звао је Марка на мејдан, да се надстрељују и кад Марко не хтеде, а Турчин „Бати Жарку десни скун додаме." Но Марко није држао за вредно, да због тога крвави бојак отпочне и „Трже Марко ноже од појаса, Те одсече десни скут доламе: „Иди бедо, аратос те било!" Ал' се Турчин оставити неће, ВеИ твати леви скут доламе." Но Марко је увреду и по други пут отрпео: „Марко трже ноже од појаса, Те и лева одсијече скута: „Иди бедо, да те Бог убије"! Ал' се Турчин останути неКе Већ увати шарда за воЈјице, Десном руком за во^ице шарца, Левом руком Марка за њедарца." И тек сада „Плаау Марко . како ватра жива" и својом челичном мишицом стаде на пут насртљивом Турчину. Ето, како је поступао Марко са Турчином АлилАгом! А како поступамо ми са нашом браћом Србима, с нашим нријатељима. познаницима и сродницима ? Као оно мала деца, ми се збогнајмањих маленкости с њима ипосвађамо, па и потучемо, и дао би Бог, кад би и иа томе све остало, као кодмале деце! Али не! ми матора деца умемо и,даље даидемо и место да сами своју сиорну ствар решимо, ми, као да ни искре памети не бисмо имали, тражимо и судије и адвокате, да нам онн кажу: шта је право, шта ли није? Ма зар мислимо, даћенам они што паметније и боље рећн, него штомисами зпамо? Ми тражимо судије и адвокате! А зар не знамо. да „адвокату и судији доста злата, па ето правда," да „адвокат не живи од процеса, но од дуговлачења" и као што ма|?арска пословица вели: „ако адвокату твоју ствар предаш. у једној ће те кошуљи оставити." Не чекајмо ништа много од терањаносудовима „ко нобеди, пропадне; акоје побеЈ;ен. илаче," вели пословица старих Грка. Тако је! Као у ратовима тако и у процесима и победиоци и поберени обично грдну штету претрпе. (Наставиће се.)