Glas naroda

БРОЈ 14.

„Г Л А С Н А Г 0 Д А."

, ^ ГОДИНА 1У. ј

главобољи и у болести желуца; у ироливу; у болестима бубрега код старијих људи; кад хоБемо брзо да растерамо ђор. Ј овим случајевима мора кава бити јака и мора се пити црна. Еад се које чељаде отрује бенђелуком, као што је: велебиље, аФијун (опијум), буника, татула и т. д., онда по

што се отров новрати на ноље, добро је пити јаке, вреле каве, те да се тиме стапе на пут несвестици, грчевима ч т. д. Кад је хладно, онда је кава најбоље средство, које ће нас мало загрејати. а не шкоди, као што би шкодило, кад бисмо хтели ракијом да се загревамо.

РАЗЛИЧНОСТИ. (Чија је Црна гсра?) Пре својвх двадесетак годииа пређе из Херцеговине у Далмацију један капиџија Али-пашеРизванбеговиЕа, везира Херцеговачког, да се лечи. Богатим одедом својим, по источном обичају златом извезевим, побуди радозналост гостију у кавани. где је Туре с прекрштеним ногама пушило чибук. Један Србип запитага: Е, Турчине, шта је тамо код вас новог? — Вала чоече, ето веЕ и ми накаписмо отиЕи, те прихватити се наше Црпе горе, јер нам је и тако додијала. — А од кад је Црна гора ваша? — Е и ми смо баш о том главу разбијали, али ево има неколико годипа, од како се доказадо, да је Црна гора баш турска и ничија друга. — А како сте то пропашли? — Ево како: Наш девлет у Стамболу позове к себи конзуле свих седам краљева и упита пајпре инглеског конзула: „Е, конзуле инглески, је ли твој Карадаг (Црпа гора)?" „Вала није!"

После упита француског конзула: „Е, конзуле франдуски, Је ли твој Карадаг ? „Јок вала!" Сада упита девлет и овог вашега, није ли његов, јер му Карадаг у комшилуку лежи, те бога ми и овај ваш одговори, да није ни његов. Најносле упита и Москова: „Е, конзуле московски. је ли твој Карадаг?" „Вала није!" „Ма је ли, бога ти?" „Ма није, бога ми !" „Ма ти имаш. Ала-бпдмер, некакву кариту у Црној гори?" „Јок вала, ја карите у Црпој гори ие имам," рекне Москов, „него кад кад пошљем по који дукат калу!)ерима у манастир, којв су мог закона, да се моле за моје здравље." Дакле, ето видите, заврши наш Тешир-ага беседу, Карадаг није ипглески, није Француски, није ето ни вашег краља, нн московски, дакле чији Ее бити, него опет турски? Је л'те, да је Туре било промуЕурпо?

1ШСМЕН1ША У НАРОДУ.

Народно здравље то му је богатство и срећа. Неговати н чувати ту срећу народну. то је света задаЕа науке. А како ће вршити наука ту задаћу? — Само иснитивањем народа, његових обичаја, навика, назора и предрасуда. Тек онда, кад научењаци скроз унознај} све то у народу, моћи 6е силно иразложно ударати на заблуде, а повлађквати разумном лоступању и мишљењу народа. У уредништву овога листа је неколико људи, који се баве око тога, Њима је света цељ, да игпитају народ, како мисли о здравом и болесном човеку, шта ради око болесника, шта суди о свету и природи, п а да према томе и према науциубавесте народ. Ал' ти су људи мало у правом народу, у језгри народа, међупростим људима,па нотоме мало знајуо суду и заблудама народним. Њимаваља помоћи од људи, који су веком у народу, те знају за све, што народ мисли, верује и ради, и како иоред тога опстаје. С тога се обраћмо у њихово име на све писмене у народу, да бележе еве, што од народа чују и знају,што на народ добро или зло утиче, што га унапрерује и што га затире и данам те белешке шаљу. Све што је у народу постало или постаје, од велика је уплива на његов живот, па но томе је и занас важно. Све дакле што је у народу, било добро, било зло, била гатка о змајевима и вилама, о постанку овога града или ове животиње, о исцељењу или казни божјој, било бајање, витање, врачање, лечење, молитва, вера, биле мисди разложне или бедасте, били добри или зли обичаји и навике и т. д. све то ваља пописати. Нама ће врло мило бити, ако се писмени људи, а и жене, особито свештеннци, учитељи и учитељке и бабице одазову томе нашем позиву, а ми ћемо највреднијима знати се захвалити. Писма се шаљу: Уредништву „Гласа Народа", у Нови Сад. ИЗДАВАОЦИ „ГЛАСА НАРОДА."

ВЛАОПНХ „ЗАДРТГА ЗА СРПОКУ НАРОДНУ ШТАМПА.РИ.Г7"

урвдник: Владан Аресни јевић.

Срнова пародна заддЈулша штамнарија у Новои Оаду 1874. гол.