Glas naroda

БРОЈ 33. „Г Л А С Н

Б Е Л Е 55. (Кисељак.) Еисељак је биљка, која се употребљује за зачинеи за једо, а сади се у баштама. Највише саде р им ски или Француски иобични кисељак. Обе врсте успевају на сваком земљишту и у сваком лоложају, а можеш јк или сејати или садити. Због своје пријатне киселине мешају се са салатом. Употребљују се и за сосове. Осим тог! кисељак може да послужи и као л е к. Кришке од свежа корена унотребљују се против зубобоље, а лишће је ваљано средство против нузле (скорбута). Да би се одржао преко зиме, најбол>е је, да се метне у сирће. Чорбу од ткуваног свежег корења хвале, дапо;ј маже од улога. Тим се средством служе особито ■ј у Франдуској. Накисело лишће од обичног кисељака једе и стока радо. 56. (Кос или косовац) је омиљена тицаиевачица. Матори мужјак има као лимун жут кљун. а такви су му исти опни капци. зеница му је смеђа, ноге угасито мрке, аперје црно и без сјајности. Матора женка је по горњем телу тамно црна, по доњем телу црно сива. на прсима бела са жутим пегама. ; Што је млађи кос, то му је боја перја отворенија. Млади су по горњем телу црно сиви са жутим бадрљицама, но доњем телу рђасте боје са понречним смеђим иегама. Млада мужјака можемо од женке разазнати, кад са гуше ишчупамо неколико иера. Ако је перје, које иосле тога израсте на том месту. црно, онда .је за сигурно мужјак. Еос се налази у густим жбуновима белого:>ице и црногорице, иувек сетако скрива, да гаје тешко кад опазити. Само кад тражи хране, онда изиде на слободна места и стане на дрвеће, нл коменема дишћа. Еад пева, радо седи на врх дрвета. Храни се црвима, чаурама од зарезника (инсеката), бубама, особито пак брекињама и смрекињама (вењом). Еад настане оштра зима, особитокад

ГУСЕА ЦГЕВА У ПАГИЗУ. (Види слину на страни 260.) Париз је главна варош, престоница Фраицуска. Све великедржаве имају по свима престопицама својезаступнпке, поелашпсе или конзуле. Таквог посланика има Русија и у Паризу, а уз посланика има још и впше чиновника Руса. Осим тога налази се Руса, који ашве у Паризу са својим породицама, а има п руске омладипе, која полази велике париске школе. Зарад свих тих подигнута је та правосдавна црква у Паризу.

А Г 0 Д А." ГОДИНА IV. 1 Ш К Е. ; падне дубок снег, онда једино у отвореним изворима налази за себе хране. Кос нас весели својом лепом несмом, која дубоко у ноћ траје. 5 Г соби пева шта вигае и спрам свеће. ; Ако хоћемо да отхранимо коса, ваља да га извадимо из гнезда, кад му тек иочне даизбија перје и кад тек отвори очи. Као млад научи се да звиждуче несме као и зимовка (гимпел). Кос се леже двапут у години: у мају и ујуну. ј ГнезД') је направљено из сухих гранчица, маховине, сламке и земље, из нутра је постављено меком травом и у сваком се гнезду нађу 4 до С бледо зеленихјајаца са црвенкастими мркоцрвеним пегама. У августу почиње да се митари. Коса ваља држати у кавезима, у којима се држе и славуји. Боде и песка треба да има доста. Хранити га ваља земичком и јечменом нрекруиом, натопљенима у млеку, хлебом. месом, брашнарским црвима и мрављим јајима. Млади се отхрањују земичком и млеком. Кос може да се употреби и за јело. 57. (Искуство.) Било је времена, где суврапцаи кртину држали за шкодљиве животиње, те су их ј немилице гонили и таманили. То је бивало сгога, што је искуство доказало, да су шкодљиви. Прошло је неких десетак година, а искуство показа, да су то животиње корисне и прави благослов за човека и у то име мораде неколико хиљада врабаца ирепловити велики окејан (море). да се и новом свету Америци донесе тај тобожњи благослов. Јао си га оном, ко би се био усудио, да не да за право томе искуству. Данас најученији људи у след пажљива разма- ј трања и испитивања држе и оиет ту животињуза шкодљику, а економи пљескају, што учењаци потврђују њихово искуство. Хоће ли се опет разићи учењаци и економи, који се равнају по искуству ?

Темељ јој је ударен године 1860. Лајвише се заузимао за то руски прота Васиљев, који је па то купио прилоге. Руски цар Александар II.приложпоје50.000 рубаља (рубљаизноси1ф. 62 нов. у нашем новцу), а исто је толико дао л руски си- ј нод. Осим тога скупљено је и више маљих прилога. Године 1860. 19. Фебруара положпо је основни камен тадањи руски посланик у Паризу, гро® Кисељев. Цела зграда сазидана је од тесаног камена. Па дркви имају пет кубета, један у среди, а четири после на четирма рогљевпма. Црква је и с поља и из нутра дивпо украшена, да је ретко наКи тако лепе зграде.

5463