Glas naroda

БРО.Т 33.

ГОДИНА IV.

љива. Не треба куповггги зоб, која је с поља влажна, а из нутра мека. Еаква треба да је хељда? Хељда која је за време крсташких ратова са истока у Јевропу донесена, двојака је. Обична хељда има глатко, мало зрневље. Сибирска хељда има трипут веће зрневље са двоструким крајичцима. Каква је добра лроја? Добра проја, која је са истока донесена, када ]е зрела, тешка је, мека, суха, светлинајој је свежа, ј нема прашине нити љуске, пријатан јој је мирис, не може се у руци притиснути, веИ нсклизује. Р1)ава нроја има ужежен мирис, даје се у руци стиснути и почиње црвљати. Особито на ово

0 Г У с (Св [Ј Не развију се гушчићи у свима јајима, те у век их неколико остану, која ру неоплоЈена. Неопло^ена та јаја само сметају у гнезду. за то нх треба нзбацити на поље. А ево како се може разазнати, које је јаје онлођено, а које није. Ио што је гуска већ 8 дана лежала на јајима, узме се у вече свећа, па се редом свако јаје држи према пламену. Јаје, које је као што ваља оплођено н из којег Пе се излеИи гушче, ненровидно је и тамво, неоплорено пак, укомесене Ее развити гушче, јасно је и бистро. Гуска обично излеже јаја за 28 дана. Много пута буде тај рок и веИи. Али кад гуска лежи на тонлом месту. онда се 28. дан излегу гушчићи. Сви ге гушчићи не излегу на један пут; то зависи I од степена топлоте. Она јаја, која су у срединн гнезда, излегу се по најире; она пак јаја, која су но крајевима, излегу се често пута за 24 сахата касније. Еад буде 28. дан, ваља разгледати сва Јаја у гнезду. Ако нађемо у гнезду гушчиће, којнсу већ са свим осушени, ваља их изваднти из гнезда, метнути их у корпу, којој је дно нокривено перјем, покрити их озго вуненим покрнвачем и ставити их где на топлу месту, покрај топле пећи. Ако се 2'.). дан нађу у гнезду јаја, која ннсу са свим прокљувена, него су само напукла, то их ваља узети и разбити им љуску, те тако помоћи гушчету, да се измигољи. Гушчиће ваља само дотле оставити у гнезду, док се не осуше, јер кад дуже времена остану у гнезду, може гуска лако да нх згази и убије. После 24 сахата могу се гушчићи извадити из корпе и онда им ваља дати ево ово за јело: натрвена хлеба, каше (бунгура) одхељде, помешане са нешто мало сира, а за ииће воде. За тим их

иоследње треба пазити, јер проја често добро. изгледа, на се кунац нревари. Ст,>руироју нетреба никад куиовати, јер она је обично црвљива. Како изгледа добар кукуруз? Добар кукуруз дошао је до нас из жарке Америке. Но и цре тога био је познат у Мисиру, Пнћцји и Јапану. При куновању ваља пазити, да му је зрневље велико и правнлно, да му је боја свугде подједнака. Боја кукурузна или је жута као восак, или је бела или мрко-црвена. Кукуруз треба куповати зрео, сух н кад му је мирис свеж. Белики кукуруз има велико зрневље, које личи бубрешку, обични кукуруз има ћошкасто, с преда округло зрневље. ЕЕЕ

Е А М А. !так.) ваља сваки дан трииут хранити. Ако су се излегли сви гушчића, то им ваља ту хрчну давати у каквом малом валову. После неколико дана ваља им с храном помешати на ситно исецкане коириве. Поеле 6 до 7 дана, ако је лепо време и ако је уз еведре и јендеке већ избила млада трава, ваља пуститн гушчиће на траву и оставитн их тамо неколико сахата. Сада им можемо променути храну, ваља натопити мекиње у води, на с отим помешати ситно исецканих коприва, младе траве, лншћа од водопије.. Еад гушчнћима почне већ нерје да расте, онда их ваља боље х; анити. Дајеимсе: натонљена јечмена прекрупа и лишће од кеља, које стоји одвојено од другог лишћа. У то доба обнчно гину гушчићи, ако се добро не хране. Ако је нерје толико нарасло, да се брчја нера од крила састају на леђима, онда их ваља терати на нашу, а кад се у вече кући врате, ваља набацатн нред њих свакојаке зелени, Ако нисмо ради, да маторка пограби од младих сву храну, ваља маторку метнути у кошар, који је од врбовог прућа тако оилетен, да она између појединих прутова може самоглаву и врат да опружи. Око тога кошара разастре се храна, те гуска толико добије, колико може да дохвати главом, а гушчићи могу комотно да изилазе из кошара, те да једу колико им је воља, на кад се наједу, да се опет врате у кошар, где ће их маторка мало загрејати. Од 4 добре гуске може се добити 50 младих. Младе гуске ваља први пут чупати почетком јула. За 8 данапосле чупања ваља их само зрном хранити. Други их пут чупај ночетком септембра.