Glas naroda

367

ВРОЈ 46.

„Г Л А С Н А Г 0 Д А."

„Ево једиог иримерка" рече ми пријатељ „а сам ћеш га и изближе моћи размотрити." У разговору у!;осмо. Ужас ми беше погледати; кров се доле снузао, а прозори сви папиром излепљени, иа кући ни помена од креча, нити од лепа, већ стоје голи зидови од набоја, сваки на својустрану изкривљен. Димњак је подунрт, ал' ипак се најерио, памислиш, е ће се сад сурвати. Кођох у собу, несносан задах удари ми у лице, пошто отворихврата тако узтукнух назад. Али ипак уђох унутра. Место тврдога нода, лежаше ми под ногама блато а у тој тако рећи тамници здравља, лежаше петоро деце. Стари бабо наслонио се замитпљено на десницу, а на чело му се навукли мрки облаци. Пренуо је . . . иДобро јутро Мирко" рече му мој друг. Мирко му одггоздрави. У први мах не опазих оно што ме доцнијетако јаку дирну. Али на мах затим видех деву, која седећинред огледалом, бељаше своје лице. Неочекивајући нашу посету, покри упола набељеио лице обим рукама, као да тиме хтеде своје пороке крити. Али узалуд. ј

Б Е Л Е 0 Измени Семена. Искуством је иосведочено, кад се дуже времена једна истараиа без мењања семена у једном пределу сеје, да се плод изроди, мањи бива и слабије рађа. А то поиајвише онде бива де се трећачи, пак свакетреће године једна иста рана на ону земљу долази, де је и пре три године била, Тако ћеш наћи код нас ншенице са ситним зрном, које је живи доказ, да се та врста пшеиице изродила. Друго је зло опет то, што усеви у оним пределима болују, де се дуже време семе не промене. Тако има предела, укојимаћеш наћи главнице, не само у пшеници, него изобиијечму, а то је да видиш велика штета. Најбољег доказа, који ово потврђује, даје нам опште позната истина, да у оном пределу де је главница бнла ове нестане (бар за 2—В године), кад се семе из дргог предела донесе. Добра сљедства редовног мењања семена, ова су: 1. Усевиеебоље, снажније развијају ибогатије раТкуу; 2. Предупређу је се изрод; З.Много мање усев од болести страда. Кад оћеш дакле из другог ког предела семеда донесеш, морашпазити да иијеизблиза; ал добра сљедства мењања тога покажу се очевидио, акоје онај предео, из ког си семе донео само и неколико сати удаљен. Ако гшфеш на семе, којеје улакшој

ГОДИНА П.

Оназио сам . . Осетио сам, шта је довело старог Мирка до ове пуке сиротиње. Видио сам, да је у кући црв, који мало по мало подгриза и оро _.,ало заостале сиротиње, да је сруши. А тај црв беше Миркова јединица Нанка, која је из довољног иметка оседелог оца, дотле дотерала, јјупотребљујући бабов иметак на луде своје раокалашности,терајући ту глупу "моду", до кога је Мирко знојем свога лица, и верне покојне Милке дошао, Тај знојем стечени иметак расула је скоро до последње паре Миркова мезимица Нанка. Сад сам тек видио да она наша народна пословица што вели: Та иосиЕу тунику Макар једа ^унику" подпуно свог значаја имаде. А и стари Мирко осетио је моје тужне, ал оштре погледе, па зато му и оросише сузе старачке образе, зато ми се и вајкаше, шта је тако лудо радио. Ја сам га тешио по могућности, ма дапри ноласку са тешчим уздахом из груди ми полетеше ове речи. „Доцне саде, ал тако је кад старији мла1)ему нопушта." У Н . . . . 30 јуна. Ј. Јоцић.

Ш К Е. земљи растло, него што је твоја, тим боље! Да при избору семена на чистоту на доброту пазити морамо, разуме се по себи, јер би се иначе догодити могло, да се нове травуљине из једнога предела у други пренесу. Добра сљедства мењања семена довољно су позната, и као што видим, улази то мењање семена и у наш прост народ. Некоји немају прилике да то чине, ал онај којиможе, некувек чини. Та зар невидите гдекоЈе читаве пределе, како су им усеви кржљави? а то зато, што давно семе променули нису. Еажу, да оно семе није добро за сејање, које је од туче (леда) пострадало. Покушај, пак мењај твоје семе, пак ћеш се брзо о истини овога што реко уверити. Средства против трулог задаја у пшеници. Један немачки економ лечи пшеницу од трулог задаја тиме, што ју преспе са у пра истучешм угљом, тиме ју добро измеша и остави да тако једно 14 дана престоји. После хог времена изрешета се добро пшеница, да се од угља очисти. Овим се начииом. вели он, сасвим онај неиовољан задај истера, а брашно од такове пшенице је изредно. Само то примећује, да се тај посао несме онда извршивати, ако је на пољу мраз, но средња топлота само. Р.