Glas naroda

10'

облигацијама и реалитетима на 172,433 ф .35 н. а нри крају 1873 ..218. 051 ф . 95 '/ 3 н. Пошто је тако друштво само о заводу текелијном старало се, књвжевну радњу скоро је еасвим пренебегло. Год. 1845. оснује Ј. пл. Нако са 5000 Фр, у сребру закладу за подпомагање српске књижевностии преда је Матици у управу. Али Маткца се више бринула за умножење те злкдаде, него за потпомагање књижевноети. Та заклада, из које се награђују књиж«вни радови, износила је године 1862. 13. 276 ф . 6 н, а године 1873 19. 897 ф — 66 '/ 3 н Године 1848—-1859 застало је друштво с радњом. Кад се бура утишала већина чланова матичиних одселила ее из Пеште, У друштву беше једва 10 чланова, који еу могли е тешком муком администрацију водити. Уз матичин текелин, и накин фонд , којим једруштво управ-

ЦРТИЦЕ ИЗ

Светозара Као што су ева небесна телеса: сунце, месец и звезде округле као јабука или тане, такојеиземља наша, на којој живимо, округла. Ко погледа површину наше земље, могао би помислити, даје она свугде така, да се она свугде састоји из саме земље и камена. Али ко зна, да има брда, која бацају ватру и истопљену материју, тај мора помислити, да наша земља није у унутрашњости својој така, као што с поља изгледа. И заиста она и није така, Она је унутра пуна ватре и истопљене материје. А откуда то? Отуда што се она некада састајала из саме истопљене, уеијане материј®, што је она била иетопљена, усијана кугла. Око ове кугле била је свуда у наоколо водена пара. Земљина кугла се мало помало сушила. По њој се хватала кора. По што се земља вртила око еебе, то је материја, која у њој беше, мицала се,у виеину је ишла уздижући кору земљину. Где год се кора земљина уздигла, направила су ее брда, планине. Поред брда и на даље оетале су пукотине. У ове се спуштала вода, која је постајала из надземне паре. Хиљадама година требало је, док се наша земља стврдла, док је постала овака каква је сада. Хиљадама је година прошло, док су на земљи поникли живи створови, и док су ови толико животне снаге добили, да могу достојати. Међу евима створовима звмаљским најплеменитији и најсавршенији је ™= човек, Као што су остали створови вемаљски разнолични, тако је и човек. На земљи има р&знил

љало, дошао је годинв 1854, и Јовановићев етипендијски фонд под управу друштвену. У томе Фонду беше тада 22, 726 ф . а године 1873 38.343 ф . 98н. П1то је већма расло поверење уваљаност управе са закладама Матици повереним, тим је мање могло друштво пазити на књижевне цели, Књижевна радња матичина била је у свему тако слаба, да је за подсмеј било. Увиђавни чланова матичини, дошли су век године 1851 на ту мисао, даМатицаако хоћедапоетоји мора сепреместити из Пеште доле међу Србе јер су овдашњи чланови друштвени већ на изумирању, Баш лешт—будимски чланови друттва бехуони, који су г. 1851. по свом рођеном побуђењу, донелЈедногласли занључак. да је за Матицу најцели• сходније, да се у Иови Сад лресели.Г (Свршиће се.)

ИСТО РИЈЕ.

Савковића. људи, разних сојева људских. Разлика се састоји у боји кожв. Сојева или раса људских имаде више, али се обично узимаЈу пет. 1 ) кавкаски или бели сој ; 2.) монголски или жути сој; 3.) Африкански или црни сој; 4.) Американски или бакарни еој и 5.) Малајски или мрки еој, Од свију ових еојева до еада се кавкаеки или бели сој као најразумнији, најдаровитији показао. Што је дух људски досада створио, што је човеку печат најсавршенијег створа на чело ударило, све се тоима приписати кавкаском или белом соју. Државне и друштвене установе, наука, уметност, земљерадња, обртност и трговина, све ово има развитак свој захвалити овоме еоју. На земљи нашој има најразноличнијих народа. Једни су још на најнижем ступњу развитка, Други еу врхунац просвете и еавршенства достигли. Једни су још тако дивљи и неразвијени, да ждеру људе. Други су изображењем срца и ума свога тако високи етупањ достигли, да им се мало и велико дивити мора. Ови изображени народи нису увек оваки били. И они су нвкад били неизображени, дивљи. И они су некад на тако ниском ступњу стајали, да су више личили животињи него ли човеку. Има учених људи, који, шта више, доказују, да су људи били некада животињв, или бар да су постали од животиња, од једне мајмунске врете. Безбројне хиљаде година морале еу протеви, докле се човек из|првобитног, дивљачког етања до садање обра ^ованости евојз