Glas naroda

(је /!и овуда пуг у Чуруг у гостс) питао путпик ј«дпог чобапа на друму. — Брате, јесте у Чуруг, али незиам је лк у госте. — Не, ие, пријатсљу, ја бапг идеи у госте. Пе8намо, да ли треба пнтати је лиовуда путуЧуруг у госте, али над се иде пв гостпју, а особито пз Ст. Томаша, ту трсба заиста питати је ли овуда пут у Фелдвар из гостију, јер иначе се оде у Турију. (Говори да не Ђути) — Од куда сп пријатељу. — Из Сентивана — Е гле јаво, па био сам ја у Сентиваиу. (Српска црква у Москви), коју су Руси поклопилк Србнма као„ подворје српсао" оевеЕепл је па првозваног Андрију са великом славом, Руси су из Моекве тога дана жицом поздравили пародиу скушптипу I неза и мнтрополита српског најусрднијр. Стриц на северу неза-оравља нас. (Ке шалите се с ешкуцијои.) Папш људи пе мисле па то, шта може бкти, кад стамане ону ствар, коју су за порез у залогу узели; алп за то могу тешког затвора да доспу. Додуше не чује се код нас тако што, али око Пеште 60 процеса дигла је власт па људе п то криминални страшни процеса, што су задоге стаианили. Но и они су криви што терају екеекуцију, п1то одма пе понесу ствар и нееклоие, него они узму прасе, узму јагње или рапу у залогу. 11расе или јагње се поболе, а човек шта Ее да непропадне прикоље га. Жито се истина, не Ке поболети, али зар да скапаш од глади, а меров жита стоји ти на тавану. Но још теже је сачувати раквју или вино. У Вацује имао једанчовек три аковавинај аковиному Фендују,узму у залогу, а аков и по оставе. Једно буре беше двојка. Аков је био газдпн а аков ешкуцијин, а>ш ова је »ендовала све. Газда уда кђер. Сватови се наклате на вино.Потроше све домаћипово,аон добарчовскрекне: етои из тог бурета можетепопити аков, али пе више, опо је ешкуцино. Сватови пе мерише, попопише све. Садје газдатужеп да Јв учииво криминал. Паметно би евака општина урадила, кад би пачила место, де би се ствари и марва код општикске куПе склонити могла, те не би људи долазили у искушен.е.

К Њ И Ж Е В Н 0 С Т. „Мала школа." (ђачка библиотека.) Иод тим насловом почеле су од иово године да излазе малене каижице у Земуну. 'ГимрадомоКемодаступимоиа поље дечијекњижевности Јсдва ћеш паЕи човека, да како ваља замишља исту дечију кн.ижевпост, Сведочи пам доседаљп рад на томе пољу. Дечија ЕН .ижевноет — заиста Је сила важнија, него што је то веКина у свету себи еамишља. Каже се: Човеку су првнутисца пајснажнији—пајдуготрајнпјп. Јест — тако је. Опи могу, а и треба, да послуже за темељдаљем васнитању. По томе васпитач треба да бира срестваза тај првн ипајважнији утпсак. Његокаје најпреча брига, да утом првом — управо пресу1ју,јуКем — добу човечијем, пружа онаке списе омладипн,у којимаЕеованаЕи здраве поуке, проникнуте начслом вечитеистинеи8ириродеи друштвене. Поутоме ваља, да како,да му је књижевност на руци. Градиво и правац опи књига, које деца читају, постају уједно и правцемњиове мисли. МлаТјапом читачу поред поуке, даје се тимпутем снажан карактер и ваљаи правац мишљења и рада за потоњи му живот. И ето — за то је та дечија књижевност тако преважна. тшае је мисдила доданашнљ. кпижевност дечија у нас да одговори тим заИГ?? ииа ' Моралпим, измишљеиим приповеткама, баснама, загонеткама и другим таким стварима. А да лито све одговора иељи? Морал се пикад не постиже једино „придиковањем" морааа, пего озбиљпим занимањем са радом и учењем. Баенама с-е наозиглед лаже о природи животиња. Загонеткв пак својом нелогичнош-

Ку пре затупљују, пего штс оштре ум у омладине. А то еве управо и преставља суштипу опог апарата, којим се хоЕе токорсе да бастрп свест детиња, љегов појамо евету,[о свакидашп.ој околипи његовој. И то се узимаза срество, којим Ее се омладниа спажнти. да ваљапо разлпкује истину од заблудаЈи предраеуда, што је у свету чекају! Ми дакле с убеЈењем тврдимо да је таково градиво за омладину поеве шкодљиво — и ето рекосмо за што. Градиво за наше књижице прикупљено је из живота нрироде и посепце људи који су свој раджртвовали опћој среЕи. НР те из природописа, природословља, из наше п опКе повеспице, дој носиКемо у виду приповедака, удешене за забаву и поуку. химе желимо да постигнемо ово: 1, да се слади читање ј омладини. 2, да јој се бистри правн појам о нрироди. 3., да се угледа на људе, коЈ - ису занародни и опЕинапредак радилии с набављањем ови књижица оКемо, да дете удари зарана први те■ мељ својој библиотеци, која је тако важна и нужна свакоме, Ми с разлогом тврдимо да такове књиге искључиво баш учитељи и треба да пишу. Учитељ ваља најбоље да познаје | природу дечијуј; Јер то му је псзив, УчеКи омладину, треба да I знаде н 0 само обим зиања и грапицу еватања детињег пего мора ; да разуме и онај Језик, онај пачин; излагања, којим Ее га деца најбрже и најбоље сваКати. Изазвани дакле тиме, ево пас де се лаКамо тога заиста ввжнога посда. „Од Мале школе" излазиКе сваког месеца по једпа књига од трп табак мале осминв. Годншње дакле дванајст. Свака Ке књига донети три приповетке: прва, ив живота животина, биља, или камења ; друга из природословља (мвнке, кемије), а треКа, црте из живота ког чувеног мужа. Књиге Ее битп украшене веома прикладном насловном сликом. Појединој књизи цена је само 10 новчиКа (1 грош) Оволико рекосмо уиапред. Чим којакњнга готова буде, објављаЕемо путем листова ради паручбине. Ценећи ову изреку: „Више људи више зпају," здружисуосе ево нас двојицау тој најбољој намери: дапам рад што савршепиј'п буде. Нека би даклв овај паш рад па пољу ове књижевноети у штованој публици, а паиме код браЕе учитеља иродитеља, нашао опака одзиваи вол.н, с каквом м«. својусаагуу њега улажемо. У Земуну, 1874. Алекса Кузманови^. Мита Нешковић. нар. учитељ. нар. учитељ.

Први и други број Гласа иарода иослао сам свима лањским нретилатиицима и оиима, који су ма у које доба, од како лист излази, држали га, иадајући се, да Ие одазивом својим учииити да лисг у сваку руку лешии буде, Остали бројеви чекаће иа иоруку. Нанта Ноповић уредник и издавалац Гласа народа.

0 Г Л А С, коме треба на непокретна добра по 6% под пајбољим условијама, нека сс обрати само једпом коребподепц-картом па „Оишти ијролетнпаавод у Гентомпшу" (8г. Татаз.)

ВЛАСНИЕ ЗАДГУГЛ ЗА (1Р11СКУ НАРОДИУ П1ТАМПАРИЈУ." — УРЕДИИК ДбВТа ИоНОПИћ, Супска нлродвв задруишп шхрмпарија Новомо Саду 1875 год.