Glas naroda

од г. 1868 (то јепорез ва приход, н. ар. код закупника (арзндатора) по закупној добити), или по другом разреду истога закона плаћају ххорез нагодишњи доходак од најмање 700 ф. а. вр. (приватни званичници, који по истом закону плаћају доходарину барем на 500 ф. чиетог прихода (§. 7.) Али се код свих ових, што су епоменути код бр. 1, 2., 3., 4., 5, и 6 захтева, даим је бар за прошлу годину разрезан државни порез на горе поменути приход. (§. 8.) 7. Необзирући се на приход могу бити бирачи чланови мађарске учене академије, проФесори, академијски вештаци, доктори (у правима, философији , лекариЈи и т. д.), адвокати, јавни бележници, мерници, ранари, ди= пломирани економи, дипломирани шумари, евештеници капелани, општински бележници, учитељи и настојници у дадиљиштима (Ктдегђе\уаћгап81:а11;) у оним бирачким окрузима, где им је сталан стан. За свештенике и капелане још се захтева да су као такви службено употребљени у којој црквеној општини, ПроФесори, учитељи, настојници у дадиљиштима (КшЛегђешаћгапз^аИ;) и општински бележници еамо тако имају бирачко право, ако су за своју службу по смислу закона наименовани, изабрани или у тој служби потврђени. (§. 9.) Б. Који не могу бити бирачи. 1. Који су под очинеком, туторском или газдинском власти. Амо спадају трговачки и занатлијски ученици, исто тако и слуге и чељад у јавној или приватној елужби, али амо неспадају економски чиновници. (§. 10.) 2. Војници, морнари, домобранци (хонвиди), који су у правој војничкој елужби, кли су као такви на допусту за време; али амо не спадају резервиете и хонвиди, који су по сми^лу 40. чл. §. 36. год. 1868 и 32 чл. год. 1873 позв&ни на контролну посмотру или правремено веџбање. (§. 11. 1.) 3. Поелуживачи у Финансији порезничи и царанари (армиција — §. 11. 4.) 4. Полицајни стражари (§. 115.) 5. Државна, судека и општинека стражарека момчад. (§. 11 4.). Даље са своје кривице не могу бити бирачи: 6. Који су ради злочина или преступа или ради штампарског преступа назначеног у зак. од 1848 чл. 18. §. 6., 7., 8., 9., 10., 11., и 12., осуђени на затвор, док тај затвор траје. (§. 12. 1.)

7. Који су поради злочина или превтупа у истражном затвору, који је одређен крепостном судском одлуком, (§. 12. 2.) 8. Који еу осуђени по овом закону да губе бирачко право, за оно време за које им је одређено крепостном пресудом. (1. 2. 3.) 9. Који су запали у стециште, за оно време док траје стециште. (§. 12. 4.) 10. Који за ону годину, која је измакла пре пописа или поправке бирачке, нису платили управног (директна) пореза што су га требали платити у свом бирачком срезу, Оне, што се спомињу код бр. 6., 7., 8. и 9., треба бирачки одбор да забележи у оеобити списак, како Ке моћи бити бирачи ако доцније задобију право за то, па га докажу пред попиеним одбором. (Ако ко докаже да је опроштен затвора, да је стециште престало, да је издржао кажњу, да је изгубљено право бирачко наново задобио. §. 12. 5.) Б. Ко може бити земаљски лосланик, За посланика може бити изабран, сваки који је бирач а навршио је 24. годину живота свога па је у бирачки спиеак гдегод уписан и зна мађарски језик као законодавни. Не може бити изабран за посланика онај, ко је од времена, кад овај закон наступи, крепоеном пресудом осуђен због убиства, похаре, паљења, крађе, јатаклука, лажног грађења исправа, преваре, лажног банкротства, криве заклетве. (§. 13.) Г. Како се доказује право бирачко. 1. Колико ко пореза плаћа, доказује се порезном књигом порезничком сведочбом, или изводом из пореске главне књиге (табеле о управном (директном) порезу.) 2. Властничко право на земљу или кућу (ако је сумња о томе) доказује се грунтовним извадком где има грунтовне књиге, или другом исправом, а количина земље извадком из књиге о земљарини. 3. Заједничка поседа или заједнвца у приходу доказује се или таквом исправом, која је већ служила за темељ подели општег прихода. 4. Ако је какво непокретно добро на више властника у грунтовници, преписано, сваки властник има бирачког права, ако је добро тако велико или толико има прихода колико се у закону захтева од овакога да може бити бирач. 5. Заложено добро даје право бирачко ономе, који поседује залогу, донде док не приспе време кад ваља да се та залога искупи.