Glas naroda

235

Берберов брат узеде натарошеву слушкињу и он 1е да иде у прво село до Ст. да тамо сам своју берберницу отвори. Натарошевица сада већ не мари, нек одлази, добила је сувајџину кЕер на место, а и берберу не смета што му брат одлази, он је узео олајничаровог сина за шегрта, научиНе га брзо, иа Ее му бити одмена а без и какве наплате. Већ јеу Ст. оимендану берберовом свирала банда швапска из оближњег села маџарског, и берберов брат који је у госте дошао нратио се кроз село, скачуђи иред бандом и држећи у руци сајтлик с вином, који је кроз три сокака десет пута нагињао али неиспијао. Српска дечурлија трчаху за њим као за медведом, а старији викаху: у пуј, а Шваби ни девета, он игра швапски у српском селу поред швапске банде. У селу Ст. не беше касапнице. И ко би поред српска четир поста и месо секао, кад Србин ни у мрс осим свињског, овчијег и живињског меса другог неједе. Говеђине ни о свечари ни о сватови нису у Ст. могао на столу видети. Али Шваба ти није жив без говеђине, говеђе чорбе кад нема, онда није ручао. Код њега за то и има пословица: вер супт, тер лепт, и још неки додају, вер ланге супт, тер лепт ланге, а то ће ре!и, ко супу једе тај живи, то јест, супу јести то ти је живот што но наши веле, иликодуго супе једе, тај дуго и живи, што се само од себе разуме, јер ко дуго не живи тај и неједе дуго супе. Е1вабе су дакле гледале свакојако да отворе касапницу. Сувајџија узме једног сина свога, што је служио код нотарошева брата и даде га да научи касапски занат. Био је одрастан и за две годинепостаде кала>а. Ш;-абе се сложише, дозваше га у Ст. замолише

касапина де је на наука био, да му по мало месана веру даје, који то драговољно и учини. У Ст. дакле бејаше већ и касапин Шваба. 0 српском божићу закло је он сам на свој рачун вола и још не би доста, морао је и од мајстора узети. 0 ускрсу закла другог, о духови трећег, па мало по мало и преко године по кога. Е сад је већ могао свој газда бити и окућити се. Еод Шваба зове се окућити, оженити се, ма ти кућа на леђи била кад имаш своју жену ти си се већ окућио. Шваба касапин беше ваљан момком и мајстор, код кога је он изучио и који јако имућан беше, даде му на прву реч своју кћер. Код Шваба није то срамота, кад газдачка кћи за слугу или сиромака пође. Човек је новац код њих. У Ст.' дође дакле још једна швапска душа више. И берберину је што је више Шваба у селу било, све боље ишло, јер ови брију и бркове, он је већ скуцкао неку крајцару, да би могао какву кућицу купити, али шта ће у Ст. непримају Швабу да житељ буде. Учитељ је једнако придиковао по селу против тога, што се толико, шваба и на пасош у село пушта, а наопако још и да житељ буде, али он је говорио шуми, није вапио у пустињи, јер село пуно људи беше, али то не беху људи, то дрва беху за српску реч учитељеву. Вербер је све већма угарао кнезу и нотарошу, а и општинарима платио је често но полић ракије.Он је из тија ложио нећ да не букне и неопали га. Једном када је кнеза добре воље нашао замоли га да гледи да га општина у село прими. Кнез му обећа. Сазове општину, ова се дуго отезала али напослетку попусти сложивши се у разлогу: Једна кућа швапска као ни једна. Шта ће нама учинити, један III В а б а. (Наставиће се.)

Ш Т А В И В А II 0 С В Е Т У. У Херцеговини се устанак шири. Било је веК боја, де једесетином мртвих пало но војска Турска још није загазила у прави бој, она се тек прикупља а то исто чине и усташи, ових има већ до 3000 на окупу, они избегавају бој на отвореном поЈБу него се зашањају у брда и врлети, камо и јеете место орловима и соколовима, а мрцини 'Гурадији доља да се оро на њега слеЕе. Народ црногорсм дрзкао је скуаштину и изјавао, да Ке браКи својој уневоља помоЕи Енез Никола јавиоје на све стране да он неможе обуздати народ да неугази у бој. У Босни ври такође- Ради се на великом делу. Све је нрегло или осветити се и отети се или изгинути славно. Натраг се веЕ више неможе. Србија узбунила се, незна шта Ке. Министри хоКе да одустану, кнез их задржава, док друге не нађе. Јеврема ГрујиКа потиредседника растеране скупштине звао јекнез Милан себи и договарао се с њиме читав сахат. Држи се да 6е на владу доКи ГрујиК са олладвном. 0 томе од куд је устанак у Херцеговини произашао и зашто, оде још се незпа па чисто. Хрвати би се радовади, кад би Херцеговина припала Аустријии веле да јетоучинио путЦареву Далмацију. Други говоре, да Ке полу Херцеговине добити Црна-гора а полу Аустрија, Босна да Ке по томе припвсти Аустрији. Тога се Србија ^ плаши. Једни опет кажу, да сву Херцеговину добија Црна-

гора, о Србији нема спомена и то ову боле. Генерал СтратимировиК отишао је у Београд Да ли зван или од своје воље не зна се, тек нешто се кува. Руск«; заступник у Цариграду Нгњатијев био је отишао у купатила у Немачку али је добио заповест, да ома иде натраг а здрав а болестан био. Енглеска гледа попреко на Русију и није јој право шта се на истоку ради. Беч гледи устанач херцеговачке кроз прсте. Херцеговци у МетковиКима купују све жто им треба. Маџари се љуте, што се купе прилози на страдалнике и њихове новине ишту, да то Д.устрија забрани, али нико се на то и неосврКе. Русија опет бацила очи на Бесарабију у Влашкој. Та је земља пре кримскога рата била њена и она је рада сада да је задобије натраг. — Еао што је иознато они који недрже уз садашњу владу у Романију изашли су са сабора. Међу тима је бнвши први министар БраКано, и још два бивша иинистра.воји хоКе да се недаје Турцима више арач, и да се удари на њих. ако устреба У Р е Д"У је, да се сада на место љихово даду нови посланици бирати, али како је ва истоку загрмило, и садашњи министри нису момци за деверство то сабор несмеде да увреди БраКана, који им скоро може требати, него са 63 против десет гласова нареди да се места оних, којисуса сабора отишли непопуњују. Министарство није стим задовољно, оно нште од сабора новаца>