Glas naroda

236

да савдада незшрне главе у земљи, а ове главе одговарају да ту нетреба новада него поштена влада и еабор, 1ер линвстри се продадоше и посланици се продадоше. то говоре сами конзули страних дворова, — У Срему читава вавилонска граја. Њих стотинама нуде се за посланика и ни један незакује шта је ау данашње доба није доста знати само ко је. КудаЕеш, коме ли Кеш царству, то се пптада знамо. хоћемоли за тобом. Од оне лепе слоге српске при изборима у Срему нема данас ни спомена. Свако то свој рачун има, а на народњи нико и не помшпља. 11. о. м. напале су турске чете усташе код Невесиња. Борба била је жестока и на обе стране остало је много мртвих и ранених. 10. удариле су турске чете из Столца (тврђаве) на усташе код Добре. Еод овога крешева имале су турске чете, ив БилеВа напасти усташе иза леЈа, али су им то устагпи о с уетили. Борба је трајала читав дан, без да се дознало потање за успех. код Габеле био је сукоб. Турци су запалили Горице. у Дубровникује пукао глас;да је повод крвавомсукобу меЈу Дрногорцима и Турцима на црногорској граници то што су Турци отели једну .црногорску девојку Из међу гласова, који досад стигоше, није без значаја онај, по коме власги аустријске недопустише турској војсци да се укрца преко Клека у Херцеговину. Језичац Клекје комад земље једва једну миљу широк и дели Херцеговину од Далнације а пружа се до обале морске. Но турска на обали нема пристаништа и по томе може се узети само то, да је турска војска хтела на аустријском земљишту да се уврца. То би за Турску била велика добит, јер би за неколико сахата могла усташима за леђа доћи и не би морала на дуге и опасне путове ударити. Повод устанку. веле новији гласови, да је осим зулума још и паљевина, јер Турци су склопили чете, које су ночеле палити хришћанска села. Устанак се шири на граници Црногорској. У Босни у самом Сарајеву, молио се у цркви један попБогу за Дара Аустријског и пованаје том приликом аустријска хпмна. Од кад је устанак се диго, Турци сваког Аустријанца, и нарочито Далматинци држе да је слободно убити и онљачкати. У Мостару су сами солдати претуклп Далматинца Николу Аничића, и отели му све што је имао. Тужило се суду, но кадија рече да он не суди војницима. — У Задру и Дубровннку саставио се одбор за купљење прилога за Херцеговце и доста их је, који су завештали по 2 0. 30 и више Форината месечно докле нужно буде.

Г А 3 Л I Ч I 0 С Т И. (Страшан пожар) У Морицвелду у Темишварској жупанији, изгорело 1. о. м. 102 куЕе међу тима католичка црква. школа. општинска куВа, са свом писарном, 16 штала, 68 камара жита и силне сламе. Шест душа је такође је од ватре погинуло, (једна жена, једна девојка и четворо деце.) Људи беху у пољу на радњи, а код куКе само деца и старе баке. Ватра изаЈје незна се како ветар јак дуваше и зло за час готово. (Милостиња) Од добра што је цар наш после смртипок. цара Фердинанда насљедио, завештао Је цар да се годишње издаје 200 хиљада Форината. (Мајстор полицај). Посланик један у Лондону замоли полицију лондопску, да траже једну девојку, која је изненада неколико милиона наследила. Искао је, дасе у што веЕој тишини тражи, најпеченији полицај да сеу потеру. После шест недеља дође овај своме старешини, који га запита. Но, јесте ли нашли ту девојку? — Да богме још пре месец дана код неке шваље. „Али ди је сад?" — Вно је код мене код куЕе, — ја сам се то јест оженио сњоме? Итакомидиони дођоше у полицајеве руке. (Међу пострадалим у Будим-Пешти) има и 5 породица Српских. Парох пештански МађаревиЕ моли за њих помоћи од родољуба Срба. Коме је Бог дао нека их се сети. (Особити знак.) У Бечу је један чиновник правио једном Шваби пасош. Све је -у реду ишло но кад је дошло до онога де у па>:ошу пише особити знак и чиновник га запитао: имали

он какав особити знак (белегу) одговори Шваба. „Јадан Бечлија са ледина, нема нжкад ни новчића у џепу." Чиновник остави поменуто место празно,јер вели то данасније ник-Јкав особити знак „неимати никад новчиЕа у џепу". (Како се који лопов зове). У Америци ко један милион ук-. раде зове се Финансијер (човек којиуме удесити новац), ко по милиона украде вештав ко 100. хиљада украде тојевећхуља. ко 15 хлљада, то је лопов ко пак украде 1едан лебац или пар опанака, то је већ обешењак, кога треба у тавницу па на вешала. Код нас и ко 5Ј хиљада туђи страћи још јепоштен човек, то је знак коликосмо сиромашнији од Америке. — Код нашег суда вели „Панчевац" спаде опет кљига на два слова. Као што смо извештени морао је г. председник званичним послом да одпутује у Пешту, један од господе судија бави се готово већ годину дана у Жабљу, а други је ва допусту у купатилима, а оданде ће као што чујемо управо на своје ново определење у Тител, где је за јавног нотара наименован. Тако дакле сав огромни посао овд. кр. судбенога стола, који у кругу свом преко 170.000 душа броји, почива на тројици, словом на тројици судских приседника. И ово није тако од јуче, него траје с малом взнимком непрестано од како се судбенистоустановио. Па да онда радња код нашег суда редовно идеида се свет нанедовршавање својих ствари не тузки. Дочиа на другим местима далеко више приседника има него што је нужно, нема овде ни толико, колико најмањи окрузи имају, Штета, која од туд по народ проистиче, заиста је грдна, решење ове ствари постало је већ животним питањем по нашу околицу и ми ћемо св првом приликом с овим питањем озбиљније позабавити, иначе ће проћи и редукција судова а надлежна рласт још се не ће сетити, да јој ваља овамо бар десет судија послати, ако суд овај хоЕе с нужном раденом снагом да снабде те да му послови уредно тећи могу. (Гром га убио). У Товарнику догодио се 30. Јунија о. г, случај. који се овде више науке ради ставља. „Један тамошњи римокатолик пошао је истогадана са братом своим на једни коли и то у вече покасно на орање. На истим колима стајао је и плуг са потребним своим гвожћем, у истима колима упрегнута су била 2 добра коња у вредности од 300 Ф .Наједгред натушти се небо, потегоше муње и грмљавипа и гр'М уби вреднога земљедјелца Мандића, и са њиме оба коња а брат му онесвећенједва себи дође. Узрок пак ис* тога несретнога случаја, има се поглавито преаисати, 1,)трчању кола, 2) стајању гвозденога плуга на коли. Оволико нек нам занауку служи, да се кад грми на коли не трчи нити гвожђв носи. А шта да рекнемо о нашим црквењацима, који у том случа)у под торњевима стоје и звоне. Ово колико је неумесно толико је и жалосно, да се хрђавоме томе обичају још ни данаске неможе коднашега варода на пут стати. Мн поњамо да кад се. црквењак за уже прихвати и звонити одпочне да се свакп православни кристијанин Бога исвију свети сећа иу њихсемоли, али неможемо другче узети звоњење на облак него празновјерије или шта Бог, шта ли звона са громом имаду посла. С крајеж овога меседа истиче претплата свој оној господж, која су на 7 месеци то јест нрву четвртину и другу трећину 2 ф« илатили. За њих до краја године долази лист 1 ф. 66 н. Ово могу и на дваред послати сћд и о Еукуружњој берби, Еаво је Еоме лавше и удесније. Еако досада таво рећи сви уиисници, који држаше лиет прва четир месеца и у другој трећини неодусташе, а нови се помножише, то се надамо. да се нп до Ераја године, ни даље, аво Бог да, са својим старим знанцима растати нећемо, и још новаиријатељства стећи. „Уредништво." ИДЕ ДОДАТАК.