Glas naroda

252

каке друге врсте, тако, да се могу нроизвести најразноличније и најблагородније врсте. Па не само за око и за кус, но и за саму изхрану важно је ово изучавање опло!?ења. Ј једноме крају Европе, год. 1846. опло!јење пшенице било јеврло оскудно, и глад, која отуда произађе, није испитачима дошла из ненада. Од каквеједакле важности познавање природена благостање целога човечанства! VIII Оплођена трешња. Морамо се сад расгати с оплођивањем, па опет да се вратимо трешњевоме цвету, те да на њему видимо шта бива, кад је оплођујући прах већ нашао пут свој к женскоме делу цвета. Тога ради, ми ћемо још једном да промотримо женски део цвета, те да видимо, како стоје његови поједини делови према оплођивању. Тучком зовемо женски део цвета, јер стуб што излази из среде цвета, наличи одиста на тучак. Доњи део, што у трешњевог цвета стоји у чашици, дебео је, сочан и зелен, изове се плодница, он израшћује у танак стубић, жуто-зелене боје, и кроз-а-њ пролази оплорујући прах, па најпосле тучак се завршује, као неким устима, која смо већ назвали жигом. Ондођујући прах долази на жиг, који га прима, и одма спроводи стубићем у плодницу, где се истом догаЈа зачеће пдода. Вара се сваки ко мисли, да се плод ствара просто из оплођујућега праха, него је и у биљке, каогод и у живих створова, прави плод већ спремљен у јајцету, коме је од потребе још прах оплођујући, да би се развило, и до биљнога или живог плода доспело. Каогод јајце каке животиње, тако иушгодници трешњева цвета, лежи једно јајце сакривено, од оногаће да постане плод. Тоби сејајце засушило, кад опло!». прах не би до њега доспео. Али чим оплођ. прах пошав већ у плодницу, дође до јајцета, па кроз мали отвор, који се находи на сваком јајцету доспе и до садржаја његовог, одма тако сједињено јајце с опло^авајућим нрахом, добија снагу да постане плод. Плод је заиста чедо оба дела цветна, он је чедо

својих родитеља, које је постало из сједињења матерњег јајцета с очевим опло^ујућим прахом. Ово није ништа друго, но општи закон природни, који важи како за људе и животиње, тако и за само биље. '.) Почем је већ, од како смо почели ове чланке о трешњевоме цвету, сво цвеће увело, беле листиће из крунице ветар разнео, то сад можемо сасвим лепо разпознати, који ће цветови постати трешњом. Прашни су се кончићи засушили, стубић и жиг тек што ни су изумрли, зелена чашица већ је мрка увела и тек што није отпала; само онде, где ће трешња да се образује, онамала плодница постала је дебља и већа, и кад после неколико дана, сви непотребни делови буду отпали, онда ће и мало дете већ познати, да је то трешња. Али то, што ми сматрамо као трешњу, тек јеомотач њезин; права јетрешња унутра сакривена, и ни је ништа друго, до оплођено иразвијајуће се јајце; плодница је утроба њезина, у којој она живи и из ње се храни, коју је природа баш с тога и направила најпре.

') Горњи природни закон, према исходу најновијих испитивања, морамо играничити само на оне живе створове, који се расплођују полнни или Родитељскии рођајем. Из тих исшпивања зна се, да се ннже биљке и животиње множе и на други начин, дакле бесполно. Тако има животиња и биља које се подмлађују из делова старијих, и тада се као особени створови даље развијају Неке постају пупањем; млади потомак појављује се најпре као пупољак на старијем створу, расте, и најпосле се одваја, кад постигне извесан степен ралвијћа, да тако самостално живи. Најчудноватији пример беснолнога рађања дају нал пчеле, којп ћемо да испричамо читаоцима, у овој, већ доста дугачкој примедби. Матица је права мајка свих својих сажнтеља. Она сама носи јаја, из којих ће да се развију доцнија поколења. Од ових јаја само један део бива опло^ен, и из тога се по општем природном закону развијају пчеле радине, или и матице. Јаја која нису опло^ена, не пропадају, као што то биаа код већине других животиња и биља, него се развијају даље, и из њих постају мужјаци, трутови. Они су, и ако само из јајцета, опет бесполно постали.

Т Р Г 0 БУДИМУДЈШГТА 27 јула 1875. (Извештај Ст. Георгијевића.) Овдашња нијаца из провинција добро посеЕена, а стране земље се слабо одазвале. Промет ограничен читаве недеље. Изанц-шеница за септ. — октобар пдаКала се у понеде. оник за фој>. 5'8б. Данашња бедешка је #ор. 5"75 по ц. центи. Изанц-ражи за сент. — окт. мало се пазарило и цена од ф. 3 90 по 80 бечки Фунти је номинална. Кужуруз банатски није толико ове недеље пажњи пожлоаен. Добра роба се куповала по ®ор. 3 33 по ц.цениУгарски Фор. 3'22у а . Данасму јецена од ®ор. 3-43—45 поц. центи. Шеница еФект. недељни промет око 100.000 ц. ц. потиска и столно-београдска 89 »ун. ф , 6.80—90, 87 Фун. Фор. 6.50—60, 85 Фун, 6 05—15. Банатска 84 фун. ф . 5.35—45 по ц. ц. на 3 мвсеца,

В 1 Н А. Раж еФект. ф . 3.70—80 на каси 80 беч. Фун. Ј е ч а м еФект. за рану ф. 2.55—85 75 беч. фун, Еукуруз еф. банатски ф. 3.22—25 но ц. ц. 3 о б еФект. ф , 2.25—30 50 беч. фун. Репица еФект. банатска ф . 10 3 / 4 —'/ 8 - жу®а ф . 11 3 / 8 — у 2 за 150 беч. ®ун. Свињска маст ефект. из вароши ф . 41 и по до 42 за беч. цент. Из нровинције нема. СИСАК 1. августа (Шипуш и Друг.) Шеница је ипрошле недеље првих дана чврсто мневе имала, инанредовала је ®ина роба до ф . 7 ц, ц. под конац неЈјелепочелесу цене назадовати, из узрока, што су се гласови о врло добромроду из векојих покрајина појавили те се данас држи прва банацка роба око ф. 6.50, а босанска око 3.80/90 ц. ц.