Glas naroda

253

Кукуруз је до половице ове неђеље непрестано ценама напредовао, и већ око ф. 3.20/25 за ц. ц. получивао но посдедњих дана из енглеске доспевши гласови о рушењу цена тамо учннили су и еод нас такав притисак, да се данас прва роба неда пре ко ф. 2.75/80 протурати, а жица доноси из Трста вест, да су цене за даљњих десетак новчића порушене. Јечам се још слабо уважава, ал се цена ипак као иприје држи, а то пиварској роби окоф . 3 на 70 Фун. алаганој ф . 2.90 бечки цснт. Зоб је непромењено угодна, и држи се 1 -рва хрватска роба око ф. 4 а босанска у транзито око ф. 3.70/75 бечки цент. Воде су биле добро поновиле али сад опет опадају, но за наае су терете ипак још добре. Време сухо топло. ПЕШТА. „Лојд" доноси извештај о другом ме|јународном тржишту за усеве, који овако гласи: „Очекивања у погледу овогодишњег тржишта за усеве била су у опште скромна, јер се сад веК констатоватн могло.дажетва у Угарској, на име пак што се тиче жита јечмаи зо би, и у погледу каквоће и кодикоће ниједобра. С тоганаше цене не одговарају готово ни за један предео, који хране потребује. При свем том учешће је било веома живо. Тржиште је било јако похођеио из Аустро-Угарске, иноземство било је ове године слабије заступљено, но прошле године, обрт уразнимврстака хране није био тако огроман као на прошлом тржишту, али ипак знатнији, но што се то према описаним придикама очекивати могдо.

Изложба разних машина била је многостручна, а наиме „тријари" беху предмет велике пажње и зиатног промета. Из овога што се до сада увидити дадо, може се рећи, даје овд. тржиште за усеве така установа, која много обећава ва трговину и земљорадњу Угарске, а замашај тога моћи ће се тек онда у пуној мери оценити, кад боље године наступе. Што се тиче цене и правца којим су ове пошле, имамо да обележимо жито и то готова роб?„ ударила са 15—20нов. натраг, дочим је роба на термине остала у цени непромењеној. Јечма и старе и нове робе а бољег квалите а куповано је много, а био би још већи обрт учињен, да је било само више робе у рукама. За р а ж показада се од чести тражња са Силезију у друге северне пределе као и за Аустрију. Оио што је у обрт дошло бидо је доброг квалитета. Цене су остаде готово оне исте које се нотираху и последњих дана од ф . Б"85 до ф. 4 — за 80 Фун. бечке мере по каквоћи. Еукурузајеузето нешто и у еФект. роби и на термин за нај-јуни 1876. Цене су такођер иете остале. Код зо би је било многих промена у цени , која је најзад остада на оној виоини на којој беше прошле недеље. Обрт је био у еФективној роби и на термине ведики. Репице се слабо тражи, обрт није био тако знатан као што се очекивадо. Још имамо да обележимо и то, да је и на жито и на зоб за нролетње термине била јача тражња но до сада, да је нрема јесењим терминима код жита разлике у цени са 50 нов. а код зоби до 15. нов.

ДОПИСИ „ГДАСУ НАРОДА."

Стр Паланка 24 Јуда. — У пређашња 2 дописа одовуд, имади смо срећу — иди боље да речем несрећу разумети, да наш местни школски одбор, без околишења да речем, ништа Привредно није, и зато му довикујемо „сретан пут." Истина, да је недавно при рестаурацији црквене опћине, већина чланова из пре^ашњег одбора задржана, но ве из каквог другог узрока, већ, што се надамо, да ће ови са новим члановима успоредо, знати поверење народа оправдати, јер их као такове познајемо, који нису ради име евоје код народа проиграти, а богме, већ је било догорело до ноката. Да неби из вида испустили, неће згорег бити, баш ако вам се и ми наметнемо, да вам у неколико напоменемо, шта вам у главноме чинити ваља. Постарајте се да вас идућа школска 'година на јесен 5ез Јшмнастичне школе и дечијег игралишта не затече, или школе за вртарство, што би у школској башти подићи могди. коју досад учитељи и покрај опомена засаћиваше, с тога ваља отворено забранити им башту и на даље засађивати, било г. учитељима право или не, јер њихова отуд незнатна корист неможе се дечијем образовању претпо .тавитиНека им се накнади на другом месту или у другом чему само. прво долазе деца. јер њих ради и дижу се школе Што се троШкова тиче, црква је кадра сносити, и држим, да кад је скупћина могла одобрити за аков ракије 35 Фр. о ивањ-дану на храм цркве да се попије, одобриће и на нужне потребе за образовање деце наше што управо мора. Даље, да неби заборавили, не пронустите у III. мушком разреду и П-и. отворити, јер кад може женска учитељица 3 разреда држати са толико Деце, зашто да неби П1-ћи мушки учтељ могао држати 2 разреда — на жалост — са 2 деце. Господо учитељи! ваша је дика, што ваша деца више разумеју, камо среће, да је Паданка оно што би требало да буде. Код суседних нам Немаца одлазедеца и наша у школу, па низ других околних села, зато што једобра настава, па и нама ће страна деца долазити кад пукне глас, да у нас има исто тако добрих школа, као што их има у више српских места, тим пре, што су Паланчани пријатељи, шогори а т. д. сродници, са станујућим Србима у околним местима,

где нема тодико пткола на броју, колко је у нас. Признати морам, да нам деца боље у наука напредују но досад, али бн ипак могло боље бити и то много боље. Врло је добро дописник одовуд, у пређашљсм свом допису одбору препоручио, да би ваљало и за време школско у школу завирнути, управо ми то захтевамо, и то: да би успех у науци бољим оценити могди, а и сам надзор о дечијем похађању школе водили, и у смисду закона против небрежљивих родитеља поступили, јер све дотле, док се строго непоступи, биће нам шкоде празне. Помислимо на ту окодност, како можемо без дечије помоћи бити, кад је одрастан, и узму га у солдате идити н. пр. умре, па зашто неби ми децу нашу кад нису нам код куће од бог зна какве хасне, у школу шиљади. Треба знати да ће нам школа јошт једаред више користи допринети у животу, но што су руке наше без ње створити кадре, Узмимо н. пр. једнога сиромашпог паора човека, који што разуме, зна читати и писати, тај је кадар свагда пре но оиај који ништа неразуме, себи кору хдеба заслужити, а јели имућан, боље ће сз својом сермијом управљати, пакадто знамо, што смо још толико глупи, идецу у школу не шиљемо, докде ће се о томе писати и говорити. Било је у преЈашњим дописима одовуд и о пофторној школи — говора, то ћу само споменути, да би ваљадо, да се шкодски одбор постара, да се ова већ једном успостави, а неби згорег било, кад би се и за школску књижницу постарали, од чести набављањем књига за новце, од чести пак скупљањем од приватних људи, којих би се доста нашдо на ту целдапокоју књигу покдоне, али би се ваљало постарати, да не прођу као оне у некадашњој читаоници; књиге ваља нумерисати и списак од њих нацравити и онда их неможе тама прогутати. Праштајући се са местним школским одбором нашим, имам част до знања ставити им, да у случају њихове нехатости, видеће мо се опет, и то имена вихова изнећемо јавности као нерадина, јер није вишеза издржати, шта ће то рећиодгодине до године, но нећемо пропустити и о раду виховом јаван рачун дати, што им као свесним свог позива, на днеу и понос | служити мора.