Glas naroda

267

шао. Други ЉубибратиКи ирославише се као јунаци. Они се настаиише у војничкој крајини, која се тада установила. Потомци им и данас у Суботици живе. Мијо ЉубибратиН је рођен у Шуми код 'Гребиња, де се данас најжешћн бојак бије. Он је у Дубровнику учио латинске школе. Уједаред на неколико данапосде св. Николе године 1857, пуче глас да је Дука Вукаловиб, чувени капетан у Зупцима, са 450 одабраних момака код манастира Дужи, де је и сада главни стан усташа, у битци, која је од јутра до мрака трајала, потукао Хаџи-бега Ресулбеговића и сагонио Турке у Требиње. Чим је то Љубибратић чуо он остави школу, одлети кући својој и запали је, да Турци у њој пљена не нађу. Но томе оде у манастир Дужи и јави се Дуки ВукаловиЕу да и он хоће да војује на Турке. Од то доба он се никада од Лукерастајао није, он му беше десна рука, беше му ађутант исекретар а кад је дошло до јуриша умео је и сабљом сећи. Он је водио преговоре са Турцима у Мостару године 1863, када је Зукаловић наименован за бим-

башу над усташким крајевима од €уторине до Таре, Но кад Турци уговор погазише, и стадоше свакојако нарочито подмићивањем главара гледати да се Вукаловића дочепају, био је Љубибратић један међу оних 20 верних другова, који се нађоше код Вукаловића кад је на висинама Јастребице надбио мостарског кајмакама Мумин ЕФендију. Тек у лето 1863године остави та јуначка четица луста брда, те преко Дубровника, Трста и Веча у Русију одпутова. Лука Вукаловић, који је добијао помоћи од руске владе умре у селу Салтакчи код Брђанска на обалама Азовског мораб. јула 1873. пошто једесетгодина ван отачбине провео. Мија Љубибратић оде са осталим ускоцима у Веоград, де је од подпоре српске владе мирно живио. Мија Љубибратићје човек, који јемного видио, много искусио и много читао, устанак данашњи у Херцеговини показује, да је он, ако не у јунаштву, али у вештини војничкој свога некадашњег бимбашу надкрилио. Да ли ће и у Политипи од онога срећнији бити!

ВОЈЕНА СНАГА СРБИЈЕ И ЦРНЕ Г0РЕ.

Војена снага Србије састоји се из стојеће и народне војске. Последња је темељ обрани а прва врши гарнизонске дужности и обучава другу за рат чега ради је целисходно разређена. Свако је дужан војннк бити од 20 до 50 година. У редовној војсци свако мора служити три а у народној 27 година. У стојећој војсци има сваке врсте. У народној војсци има пешака, коњаника, тооџија, пијонира. Она се дели у два колаа у сваком има 18 бригада. Свака је општина једна или више компанија, сваки срез један или више баталиона. Команде за дивизије тек се онда установљавају кад је војска на ногама, две или више бригада то је једна дивизија. За обуку војске има: централни курс за ОФицире и једно стрелиште, после практичка вечбања у пролеће у баталијонима. ујесен у бригадама, штосвега 25 дана траје. Овимшкодама ивечбањама управљају ОФицири стојеће војске. Снага војена у Србије у ратно доба овако стојиСтојеће војске 8000, народне војске прво коло 60.748 друго 57.600. Свега народне војске 148.348. Са етојећом скупа 156.348. Оружјеје у пешадије стојеће војске ипрвогакола

народне војске Пибоди — острагуша, другога кола Грееново оружје које је и острагуша и напредуша. Пушака има преко 230. хиљада и то има Пибодиострагуша делом нових а делом прерарених од напредуша, 80 хиљада, Греенови 30 хиљада, а изолучени капслача 120 хиљада. Црна-Гора нема стојеће војске али она је тако рећи вазда под оружјем. Нерманентну војничку слузкбу чине само: Перјаници б до 800 људи и гарда кнежева која са 50 кабадавија, који у двору чувају стражу броји 350 глава. Сваки је Црногорац од 17 до 50 година во.јник и дужан је на први позив војводе под барјак доћи. Број људи, који су уписани за оружје износи 25000. Ови су пешаци и брдска артилерија. Први су подељени на чете велике као баталионипо 600 глава, оделења једне нахије састају се у дивизију. Сва је земља војнички организована иподељена на 8 нахија аове се деле на племена. Овим нахијама заповеда велики војвода. Пушака има 12.000 Минијеви, 5000 Крнкијеви и 6000 иглењача. Сваки војник носи своје одело и рани се у рату из своје торбе.

ЗНАМЕНИТИЈА МЕСТА КОЈА СЕ СНОМИЊУ У УСТАНЕУ У ТУРСКОЈ.

I. Сарај ев о: Сарајево гдавна варош у Босни лежи наводи Миљачка, у лепој долини и заваћа крајеве брда. Окоње са севера је Хум и Мрквинапланина, саистокаБорјапланини са југа брдо Требовић високо 5100 стопа. Куће у Сарајеву у баштама су и беле се као лабудови. Има 100 џамија, те ма с које стране даварош

погледиш дивно изгледа. Бошњаци се поноселепотом Сарајева, и оно је заиста после Цариграда најлепша варош у евроиској Турској. Назападидући брда сарајевска све мања бивају и један сахат даље од Сарајева на томе путу почиње Сарајевско поље, које има две до три квадратне миље. На Миљачки, која тече средом Сарајева има девет ћуприја. Ђупријеод