Glas naroda

282

3 А II И држане седнице учитељска збора 25. авг. 1875 упј Бр. 1. Скупљено учитељство пре него се консгитуисало изабрало је себи председника но годинама најстаријега г. јрорђа ПетровиКа и Пају ДамјановиБа за перовођу за време — који своја места заузму. Бр. 2. Ио старешинству председник г. ђорђе Иетровић позове: да се нриступи конституисању т. ј. избору председника. — Буде једногласно г. Настић за председника изабрат. Бр. 3. председник заузевши место своје, позове скупљене да подпредседника бирају — изабран буде г. Ст. ЖекиЕ за подпредседника. Бр« 4. Председник ставља питање: колико неровођа жели збор имати. — Изјаве.се за двојицу, и буду изабрани Миковић и Дамјановић за перовође. Бр. 5. Председник изјави да је збор конституисан и да сад треба прећи на дневни ред и то: о мировинама учитељским и о школским штедионицама, и после позива председник скупљене: имали који од учитеља предлог, који би пре хтео ставити на дневни ред? Докић Алекса радује се покрету питања о учит. мировини, но толико му је жао, што је ово учињено без раније обзнане, и жели да се ова ствар одложи а друга која ствар на дневни ред стави. Иредседник одговара да је уместна нримедба Докићева, но нада се да г. ре$ерент има сигурно уиутства на то. ЈРеФеренат разјасњује да је иитање о мировини учитељима, који на зборове долазише нознато у толико, у колико је о овоме говора било, пошто су и учитељи нацрт једних миров. нравила израдили. Изјављује да савет још није израдио нацрт нравила за учит. мировину. Сада још долази и та околност а то је да је сама држава о томе донела закои према ком мора се за законом означено време одлучити: хоће ли се за српске учитеље основати нарочити миров. фонд или ће исти приступити држ. пенз. заводу. Излаже своје мнење да би требало да овај .збор изрази се за оснивање посебног иензиј. завода засрпске учи теље, и наводи све разлоге који говоре за то. Марковић непристаје уз Докића нредлог, него усваја оно, што јо реФеренат нредложио. Дамјановић жели да стави предлог Докић о којем да се већа и тада може своје мњење казати да ли да се већа о истакнутом дневном реду или ће но предлогу Докића за неко време одступити. Докић одговара, да он истина није навео шта жели да до!;е на дневни ред, а то с тога, што је тим путем желио докучити: је ли епарх. школски одбор и што друго на дневни ред истакао. Глибоњски неће да се ничему нре нриступи доаде. докле на наше закључке нечује решења, предлаже да се ничему неприступа, докле се решење на досад свршени рад учитељски не добије.

С II И К суству учитељства епархије бачке дијецезе у Н.Саду; Миковић није за то, да се питање пензије отложи — као што то Докић жели — јер то није штатут, који би се имао критиковати, него што се овде иште само начин, како би се имале пензије основати, он је да се то нитање одпочне, а на говор Глибоњског, вели: да би само пристао, да се жалба на сабор пошље. Душан Стојшић држи да говорници нису добро сватили реФерента, те се од ствари удаљују — реФеренат је позвао нас да се изјаснимо: какав положај да заузмемо према државном пензијоном заводу, нриступа предлогу Миковића, који на то смера:иди да се изјаснимо какав ноложај да заузмемо према државном нензионом заводу, или засебна определења сачинимо. ГеФеренат одбија нанадај Глибоњског на школски савет и жели ако што има, да се то лојалним путем учини — да се агитација учитеља учини, која би власти приморала, да морају о пензији решење донети, навађајућ више начина, којим би се ово могло учинити. Иаја нл. Михајловић мисли да се збор не може изјаснити да ли ће се нодизати особити фонд , јер није израђен штатут за исти, кога би збор могао уноредити са државним нензионим законом. У даљем пошто смо имали, већ нарочити фонд , који је нестао, и нема изгледа да би својом снагом могли основати фонд , то ако се мора већ ступити у ненз. фонд . онда налази више гаранције у држав. заводу. Дејановић чуди се нредговорнику, да он све установе народне — нрезире а државној — ако се веП мора као што рече нредговорник — приступа — као што се и чуди да предговорник веће гаранције у државној установи има, него што би у својима имао, — предлаже да се жалба изрече: што власти наше закључке у обзир до данас неузеше и што решење на исти нису донеле — није да се данас већа о пензијама него хоће: да наше власти нацрт поднесу зборовима на нретрес, и то да ћемо тек саслушавши мнење свију зборова, решења донети. Никола Бугарски иште да се државни нацрт на српски нреведе, за то, што наше учитељство неразуме мађарска језика. Душан Стојшић иште да се од ствари неудаљујсмо, него да се нредлог Докића и Глибонска на гласање стави и ако се Докићев усвоји, тада предлаже да се један пододбор изабере који ће оиерат до сутра зготовити. ЈГаза Михајловић иште: да се власт наша умоли да нас од државни налога, који нас присиљавају да морамо у државну нензију ступити ослободи. Хорват Гадослав иије да ступамо у државан завод, него да зесебно нензиони фонд сачинимо није да се ова ствар надаље одбије. него одма да се приступи раду — уз реФерента предлог пристаје.