Glas naroda

1ЈР0Ј. 44.

У НОВОМЕ САДУ 2. НОВЕМВРА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваке седмице жшш *шж т ЈМ ШШ Ц И| Ш№ Л Чена је. листу: ва читавом табаку. ЈП| II Шк || @ Д Дд НИЖ р ШШ Шш на годину 4 «о| Претплата, огласии до- В ИН иШ В Јгр Цр г - " 8! јЦЦ на по г °Д ине 2 „ писи шаљу се уредниш- Ш Ш Н Шш И 1 В |г « # |1 ( ј јг на Т Р И месепа . 1 „ ву „Гл.Народа у Н. Сад. Ша ШЖШШШЋМ ММШМ® ^ ЂШ>тШШ за Србију годишње 5 . ЛИСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

8А ОГЛАСЕ ШГАТ.А СЕ 5 НОВ. ОД СВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГ.ТАСЕ КОЈИ ШТО НЕШЛЕ ИЛИ У ШТО ВЕБЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

И ОИЕТ НАШИ НОВЧАНИ ЗАБОДЖ.

Под прнпосланим доноснмоизјаву цензора задруге за међусобно помагаље и штедњу у Новоме Саду. Пренего штопре$емо да одговарамонасамуприпослану изјаву напоменућемо, даје директор, кога у изјави бране,сазвао ванредно одбор задругини тражио одбране од њега. Том је приликом било жестоке вике и неки завитлаше муње и громове на лист овај, предлажуЕи дага више недрже они, који са задругом посла имају, но разборитији увидише да, кад ко удари на градоначеоника вароши новосадске,јошнијеокрено са града топове и варош порушио, да ко удара на директора још не руши завод, те рекоше коме је чела за клобуком нек је самтера. Но директор сме само да се иза бедема помаља те дај по што по то да се бајаги завод брани. Ту Ее се лако одбранити, јер свако ће уз њега пристати да отачбину брани, али ми не нападамо на завод, ми неЕемо дага срушимо, него хоћемо баш да га недамо поткопавати ни ономе, који је умео толико њихуверити, да језаводу најбољи пријатељ. Даректор дакле нађе цензоре, и кад се они дадоше на мегдан потиснути онда Иемо и њима на белегу стати; и по томе на самт изјаву преКи: Дензори бране директора! То је као кад солгабирову даду натарошисведочбу, да је он уредан. Цензори изјављују да на њих неупливише директор, али да не буде и сумње, да не буде и гласова; јер могу цензори колико хоће изјаве писати, има што се неда пером збрисати, имаштоје ту ако се и неда уватити, цензори не треба, да из задруге сами зајма траже, и добивају патиме и само тиме доказа^е да збиља нема уплива директор на цензоре. Ако се неварамо тај исти директор, тамоде то није био, у банни овдашњој, стао је био за тим, да цензори не дижу зајам из баиие, и терао је тога и другог чега ради чак до министарства, ако он и ту то исто и према њему не потражи, на"ће се и осим цензора, који Ђе то потражити. Што се тиче тога, да цензори немају никоме одговарати за своју радњу. нико од њих одговора ни тражио није, а ни]е ни тражиониод директора,него опет ни цензори ни директор немају нрава тражити да се у ту њихову рануИсусову, у ту њиховунеод-

говорност, недирне, и не речешм се:аковам јеи дата власт у руке, пазите да се неизврзе у самовољу! За тосенемајуцензори „дивити" нииоступку овога листа, који је тако исто независан као и цензори што су неодговорни. Али бар то се искатиможеодуправе завода да досљедна буде, а не, данас овако сутра онако, јер то је онда ћуд. Директор и цензори чине се невешти, да тај, због кога су они седморицу одбили, з| то, што је и он потписан на меници, иданас има за једног Каменчана код исте задруге свој потпис као дужник; дакле, ако у једном случају на његово име недате, недаЈте ни у другом, да се не види нркос. Цензоре, ако сви то незнају, требао је директор ©бавестити, да не натрчавају за његову браду. Него дед допустите госнодо цензори да се и ми мало „дивимо" вашој наивности којом браните директора завода. Ј вашој званичној ревности пасира вам тај малер, да уписујете директору и оно у врлину — што му је штатут наложио да му мора и иротив његове воље бити врлина. Ви Фалите директора да не- узајима од задруге новаца а сами кажете да но штатуту не сме узајимати. Ме^еркад му ви и то уписујете у врлину — онда дадивнали је била врлина уздржљивости и оне лисице, која ниј е могла да дохвати грожђе, да нобожан ли ти је био и онај курјак што је постио кад није м огао да мрси! Ајде нек буде мало и на вашу, нек је тај директор имао „свагда бољак и нанредак завода нред очима", аги некако је ушло у обичај да треба добре намере не само имати нред очима него ноказати их и делом. Ево ми се сећамо да је пре неку годину имао завод неку незнатну штету код једног два ли дужника. II онда је био тај исти директор и сигурно је и онда нмао „бољак инанредак завода иред очима" и директор тај не одстуии толико колико је било штете од своје масне тантијеме „на бољак и напредак завода," него он се задовољи да то има само лепо „пред очима" — а губитак се уписа у задругин рачун. Улоге, што директор стављо на расположење, не ставља за бадава него за интерес, као и други; кад их може дати на већи интерес он заиста то непро-