Glas naroda

372

је у мени чутјење за уважење вапти врдинастојања, око јавни нослова домовине. Отлична она и честита мишлења ваша, која тамо изјависте, иосве одговарају моме очекивању, које ја у вашу разборнтост положи. Уздајте се у нашега милостивог великодушног Владаоца и Његову владу, и уздајте се у ме, којега до садашњи кораци неко нраво к томе имаду, и који вам и Народу на подпуну утјеху служити могу. Државни устав јест зграда великог зданија једнокупне аустријске уставне царевине, и кадар је још уз то палог §, 123. промене иримити, које застунници свију круновина на первом државном Сабору с привољењем Царским учинити могу; а покрајински устав поједини круновина јест уређење поједини обиталишта у том великом зданију с поднуном с њиме слагати се могуБом аутономијом поједини части на темелу њиовн устава. Узтрпите се моја Госпсдо! и причекајте свршетак садашњи ратни околности, те ће вам примерно вашим жељам участвовати у сви уставни слобода у

М У Је ли да ти не волиш мухе? Па још лети, кад хоћеш да засгшш а оне ти сметају. Газдарице живе да се изеду кад по намештају погледе, а оно све упљувано. Тек што си усуо чорбу у тањир, млеко у чанак, а оно се већ муха унутра удавила, па ко се на то не би једио ? Ти се замислио, на хоћеш мира, а безобразна муха наврзла ти се на нос, па ма је ти сто нута терао, ево је опет. Како ти је слатко кад коју ухватиш па је убијеш, а декојем деки је сав посао, сво уживање, да цели дан по одајама хода, на да с кожицом на штапу мухе вреба и туче. Ту ти је „квазивурц", ту ти је отрован напир, ту лепа?, ту кора од хлеба и сијасет других справа да само јадне мухе тамане. Сваки је уверен, даје мухасамо на терет човеку и да је ваља таманити. Па опет није тако. И у мухи видиш истину оних речи: „Свакоје диханије да хвалит госнода", нашто се даље испитује, све се више долази до уверења, да све што год је на свету, има своје цели, има свога определења, Најмањи црвиН, најситнији створ стоји у склопу велике природе, у васиони, истотако, као малена која чивијца у какој великој машини. Ништа на свету није случајно и у пркос људима, већ постаде нуждом и по определењу виших закона. Наравно да ми каткад то превидимо, а то само с тога, што још далеко нисмо доспели до тога, да свачему нађемо прави и истинити узрок. Кад до тога дођемо, онда ће нам свет изгледати као најлепши, најпотнунији склад од више разноврсних сила. Друкчије није ни могуће појмити опстанак и нанредак. Муха, гадна, безобразна муха, па толико речи око ње! Јесте! а и вредно је. У природи није ништа тако мајушно, ништа тако незнатно, да се на-њ није вре-

пуној мјери, као што свака друга круновина. Ви моја Господо! заслужујете захвалност отечества за ваша домољубна настојања, за ваше старање о његовом добру, влада пак оће вас позвати, да тако код привременог уређења ратног положенија, као и код уведења сљедити имајући уставни уреда с вашим знањем и с вашим упливом у примјерни чинови судјелујете, на коју сверху сам ја већ сходне корале учинио. Ме^утим и надаље наставити руковођење код те централне области започети обични посала, а важнија закљученија поднесите мени ради знања и одобрења, те настојте одољети позивом гледе постепеног прелаза к новом уре$ењу к вам доспети имајућим. Ваше дјеловање и ваше заслуге доставићу до внсоког знања нашег младог милостивог Цара, те ће вам нримерно признање и смотрење њи са захвалностију отечества у дио пасти. У Руми 12. коловоза 1849 год. Ј е л а ч и ћ, с. р. Бан.

X А. дно осврнути. Најмањи узрок, па треба последица, најситнија нричина, а за њом читава поворка огромних последица. То у природи расти временом и приликом као оно у нричи исусовој зрно слачичино. Па ко ће то у наиред да измери ?! Да, муха је мала ствар; нико на њу и не мотри кад не мора, али ево шта је наука у њој нашла. Ви ваљда знате, да има тако званих зараза, тако званих редња. По гдекоја се болест укаже на једном па не потраје дуго, а већ се више света разболело. Нити знадеш од куда, ни како ? Тако знате за летњу грозницу, за колеру, кугу, тиф а и друге болести. Премишљали ви како му драго, права им узрока не нађосте. Али ево наука је дошла на то. Тим и другим сродним болештинама први је узрок нечист, покварен ваздух. У том нечистом ноквареном ваздуху живе и лете милијунима сићушних, веома сићушних животињица, што се рађају у квару и трулежу. Н>их човек с ваздухом удише, или ма на који начину своје тело прими, иа оне су онда жива клица тим разним болестима. Тој живој клици треба онда још само добра прилика (назеба, претоварен стомак, неуредан живот) па онда је болештина готова. Оне се у телу веома брзо плоде и замало, па су човека обхрвале. Дакако да се човек оиет досећа јаду, па се разним средствима од тога чува. Али је то гдекада заман, па онда је много света што за то нити хоће нити може да хаје. Где је тако тамо деломице чува човева и сама природа, а срество јој је муха. Да видимо како то ? Ви сте ваљда и сами приметили, да је онде највише муха, где се што квари и труне. По месарницама, на трулом воћу, на сиру, на остатцима од