Glas naroda

381

ГРАВА ЗА ИСТОРИЈУ СРП. ПОЕРЕТА Г. 1848. Саопштио ш—ј—. (Наставак.)

С д а в н о и е о м а н д и Б р иг а д е Ц е сар о-К р а л$ вскогг Воииства у Каменицн. бвтин и д^лтелант. РецептЂ. Уиотребленшп. еогђ , у Петроварадину Граду еонцентрирана Маџарсва ВоисЕа или се сва за едну ноЕг ногушити, или из Града избеГш, и празанЂ га оставити мора. У сваву Бомбу или Кумбару треба метути едну кесу (од Фунте) пуну лготе ситне паприЕе. којг кад г (> се запали, св лготнмх силовитимђ смрдљивимЂ и смртнни Ударг (шлагг) узроЕугоћимг днмомђ своимђ таво ће заразити савг Градт., да ниЕавва душа ни у собама, ни у казаматима неће жива остати моћи. него ће се или погупшти, или изт, Града избећи морати; само толиео такови Кумбара бацнти е нуждно да се све градске улице са папричннмт. смртоиосинмт, днмомг што гушће пспуне. — 0 чему ће се сваЕ13, кои мало што паприке бнло у соби, бнло гди запали ув^рити и видити, да се ет , тавовомт, днму, безт, опасности живота ни приступити могуће ше, а Еамоли гутати га. Овнмт. само наилакшимг и наииоузданшмт, начиномт,, у непрктелвсЕимЂ рукама паодећш се Петроварадинт, Градг наш г в безт, крвопролитга освоити можемо, а не другае ерт, се никакав ХОришт, без крви учинити, и безт, црне штете срећно свршити неможе — а оваво што реЕО. ни едне насг едине капи еоштати неће; — чимђ е и цару и вогогоћем Народу нашемт, део поможено. Одт. едногт. Србљина из Војводине.

Засједаније Скупштине народа Србског у Карловци сренски 27 сентембра 1848 год. држано. Ч. 1. Почем је 1Бегова Светост, Господии Патриарх Јосиф скупштину Народа Србског нод 17 тевућег месеца и љета на 25 о. м. сазвану, престолним словом својим овде под А. у оргиналу ирикљученим данас отворио, и у слову том скупштину на важнаст задатка решити се имајућег оиоменивши највећурадост своју о том изјавио, што је Народом Србсвиму скуиштини 1 и В. маја о. г. једногласно за војводу Србског изабрани светљејши Господин Цесаро-Краљевски Генерал Сте$ан Шупљикац витез, у ово баш време у средину Народа стигао, кад Народ Србски за постиженије ЦЈели у Скупштини 1 и 3 маја о. г. поставлење мудрог и разумног руководитеља војеног највећма потребује, — почем је даље Љегова Светлост вишехваљени Госиодин војвода Србски СтеФан скупштину народњу иоздравивши њу о том известио да је он као Цесаро -Ераљевски Генерал из чисте Еа Роду свом љубови с тим намјеренијем у средииу народа дошао, да нарочно војенадвиженија народа Србсеог донде руководи, док се Божијим благословом и храбром мишицом Србског војводина Србска извојује милостију Његовог ц. кр. величества потврди, ивруг дјејателности војводе Србсвог својим начином опредјели, — народна ова СЕупштина поздрав тај врховног поглавара свогсанајвећим усрдијем примивши ступила је е собственом урежденију свом. (ПродужиКе се )

С Е 0 С К II Н А Т А Р 0 Ш (Наставак.)

11ошље се но натарошевог кума и по слугу овога. Ови дођу и признаду, да су били у забрани, али кад су то видили од поглаварских синова. Садасе онет славна сесија убезекиу. Сви се застидеше и заћуташе, само је натарош задовољно се смешио. Да их манемо све, нека им је за овај мах свима оирсштено, али други пут; предложиће суђаје, чији синови нису тужени, узимајући тиме зајам од оних, чији су тужени. — Е онда смо свршили са судом, рече доста љутито натарош, а кнез још жешће привати: Тако је, за то има лопова, што је суд лопов. Натарош предложи, кнез подупре, а остали неимадоше куда него решише: Да сви морају платити

но иет Форината глобе, но онај што је истину реЕао, добива од два жандара, који су затајати хтели двоицу по половину од петице, дакле излази на чисто. Кум натарошев што је истину сведочио, плаћа само полу, а ону другу полу плаћају жандари. Осим тога жандари платише сваки по десет Форината глобе, што нису своју дужност извршили. Још једаред је било њих неколико осуђено, и после тога нестаде потрице, као даје рувом однешена. Када си у атар села .... ушао, одмах си видио, да ту ред и завон влада. Нигди завоса, нигди загриза на њиви па и леније (путеви између њива) стоје целе као засејане. Општина је са њих добила 30 то« вара сена. Пзранила је општинску марву и још .јој је претекло да прода.