Glas naroda

о 89

мада земље постоји планина, која се зове „Нресјека" која остаје знаменита но том, што је Његово Ведичанство нага премклостиви цар Франц Јосиф нзволео посјетити о. г. и очима својима видити цео предјел и положај овога предјела према Арбанији, — Ј предјелу овоме најзнатнија су места: Нови (Еастел-Ластва) и Шћепан-град (тако названи). — У Новом (Еастел-Ластви), после одлазка царевог, почело се граДћти пристаниште, гди Ие по свршетку овога вапори (пароброди) почети долазити, и онда ће тектрговина процветати моћи; а то ће стварно савршено бити од прилике у год. 1877. јер |дубљина морска — и дугачак пличаг изискује довољно насипа, док се темељ постави реченом пристаништу. — Шћепанград лежи западно од Новог (Еастел Ластве) на спрам Манастира Прасковице, и својим округлим нолуостровчићем увукао се у море, и само се песковитом стазом с крај мора у њега ући може, а више пута валови морски прикривају рећи пролазак, те се за неколико минута или сахата неможе проћи сувијем. У њему има доста добрих кућа, ту постоји и судница обћинска. А главно је мјесто, куда се иде на пазар, у који ибог Свапора), по сведневно барке плове из Шћепана и Еастела. У овом нредјелу такође има неколико манастира, који су у дијоцези Боко-Еоторској. Монастири ти зову се: Прво, Градигате од источне стране, који је најближи до мере турске и планине Пресјеке, а ниже њега има једно равно поље, које лежи до обале морске. Вигае пута то поље покрива вода, а гди не дотиче вода, ту је прилично плодна земља. Друго на реду долази манастир Гежевић, који доста простора нарочито са својом парохијом заузима; он постоји на једној равној главици, и готово се наднео на море, — одкуд најјачи вјетрови дувају са иучине морске, да зими мало кад и престају. Манастир Је овај од нових времена, и о њему ћу самом опширнији опис навести, док будем имао времена. — Именом се тим зове зато, што не далеко постоји ријека Гежевић, на којој има прилично воденица, које врло добро напредују, јер нигда млети не престају, — и од ове добијо је манастир своје име. Према Шћепану западно од Гежевића рјеке, постојн као што рекох, трећиманастир Прасковица, чувени и најбогатији манастир у Наштројевићу, који од стране Гусије има награду сваке године. Изнад њега пак идући сјеверно граннци Црногорској на пол сахата ода, постоји и четврти манастир Дуљево, који је у стара времена знатнији био од Праскавице, а сада у њему нема ни једног свештеника. Западно пак од Праскавице има село Бечићи, које долази знаменито но томе, што је одавде родом св. СтеФан Штиљановић, који је пелокупан у кивоту манаст. Фрушкогорског Шишатовца. Овде постоје и ст. развалине његова двора, — за које се приповједа дајетобила рођена кућа СтеФанова. Одавде већ од границе Пагатровске, нема ни пол сата до Будве. Цео овај предјел у обће је каменит као и Црка Гора, само што

у њему приморско воће рађа. Маслине су богато засађене, као и смокве у овом предјелу, и у томе се може равнати са Далматннским крајевима. Овде такође има млога мјеста, гди се налазе разне руде. Народ овдашњи обично путује у стране земље. као Америку, Аустралију, Гусију и Цариград, а има их и у жаркој Африки, — и бави се тамо по неколико година, одкуда главни ужитак кући својој доноси. Тамо живећи у страним земљама обично науче и тамошње језике. А напротив да не иде у помеиуте земље, не би могао своје потребе кућевне подмиривати. Јер гди је са свим каменита земља, као што је овде, да нема ливаде за обдржавање стоке, и не може ио томе нн земља да се нагноји, онде се известно зна да је мјесто неплодно; и због тогаје народ принуђен у даљне земље ходити, да потребити новац кући донесе. Одлазком овим њиховим, млоги тамо и остану на свагда, и зато нашег српског народа мора бити 110 свој кугли земљиној. — Говор овдашњега предјела, србски је говор, само мадо, за разликухерцеговачког чистог разговора, језикон заносе људипо србијански и брзо говоре, а међу тим има млого мешани талијанских рјечи, — које обично бива свуда, гди се има сношење с каквим другим народом. — 1 Оружје ири себи свагда носе, као и Црногорци. Овде су људи доста побожни, и у цркву сваке недеље долазе, по излазку из цркве обично имају мерусобне опће договоре за опће ствари. А када се два братства између себе заваде, да једна другој страни ностају опасна, онда ће се састати на једно мјесто главари сеоски и сви свештеници, и тако ће умирити обе стране, да једна другој остаје вјерна на свагда. — А када се ђевојка удаје, онда се ту многостручним благословима оца и матере испраћа из куће, и тако оиет са истим дочекује на прагу жениковом. Еада се из цркве изађе са венчања, то непрекидно траје мећање из пугаака и револвера до куће женикове. Од женских лица свадбу не спроводи нико него само мужки иду са ђевојком. Музике нема да свира, као ио другим мјестима, већ само гласовито пјевање људи; Испред сваке куће куд имајусватови проћи, износи се боца вина сватовима да пију, и тако се целим путем здравице напијају. При свем том, баш кад највише пије,редко се видити може напит човјек да незна за себе, као гато бива по другим мјестима, и по томе се увиђа да су људи свагде трезвени и бистри у својој памети, јер се од пића нарочито знаду чувати. Еамо срећа, да је тако у свима мјестима односно овог уздржавања? (које напротив убија човјека душевно и тјелесно.) По ово мора бити по угледању једно на друго, т. ј. како се старији владају, тако се и деца па њих угледају. Овде се млого не светкују малисвецикао надругин мјестима, него се обично ради као и у друге дане ( и тиме нарочито испуњава заповест божија. Јер послови који не трпе отлагања за други дан, могу се свршити и у дан празнични. — Што сепактичекад