Glas naroda

420

лованије, будући се еод љега оруасије савривено нашло, крити дао. — Прошеније ово саонштити мјестном одизговарајући се, да оружнје које се кодњеганрикри- ! бору ст. бечејском с тим да своју инФормацијуу смовено нашло, није због злог каквог намјеренија, но као тренију исте тужбе најдуже за 8 данауправитељству љубитељ овог за сопствено сво.Је унотребленије при- ; овом ноднесе. (Продужиће се.) СТАРИНЕ И ЗАДУЖБИНЕ СРПСКЕ.

Усљед описа предјела Паштровског, обећао сам доставити штованим читаоцима обширнији огшс св. монастира Режевића, те сада непропуштам најавност изнети. Прво постанак овога, друго статистичке податке обновлења и т. д. Зато сада у препису стављам ручно писмо првог основатеља: Да се зна 1827 год. Еако дође Максим Косиревац у Режевиће у св. Госпође, и св. СтеФана и ту се обећа учинити живот и смрт, и ту донесох 27 цекина и крст и пошто дођох мало живота учиних, и на самртни час на аманет божиј оставих игуману Псаији из св. Петке (св. Петка мон. постоји близу Будве испод Маине) да од свега мога учини конат, хоћели се исплатити како ћу ја оставити? Најпређе остављам св. Госпођи и св. СтеФану крст у Режевиће и всему племену Режевића да племе да два барила уља у Монастир Косирево, (Монастир овај постоји у Херцеговини, где је овегодине састанак усташких главара био), одакле самга дигао а 27 цекина да се спенџа каритау и да ми се даде за душу ђе каже игуман Исаија, из душештоје чуо из уста мојих а сно робице и остало даразделе калуђери Пикодим и Милутин као два брата. А нред њимучинише крст, нисао је Вуко Понов, а презенте на име Никна ПеразиЕа и неумејући он писати учинише крсте. Иввршење теетамента. И дођох ја Игиман Исаија у св. Госнођеисв. СтеФана јели се иснунила ова задужбина, итако нотанко на конат учиних с калуђером Никодимом и с Ником Перазићем. Најпре дадосмо владици Цекина три. Осам Синовцу Милутину, пет што му их је оставио одисти 27 цек. један у Будву за кошуљу, и за восакдва. Данилу калуђеру под планином два, на Саввину три; и у св. Петке три; а ресто разделили међу калуђерима и чисто на^осмо да се сненџало 29. цек. задушу његову и да су му прости. — А оно робе што се нашло, све су разделили, како је он оставио. И опростише се и благословише се. ИписахјаИгуманИсаија I Никодим би сведок. Миханло би сведок. Иодписа: Крсто Перазн^. На име Никца А Шћепчева. После реченог проигумана Максима из Еосирева, (који је био застао две мале црквице и нешто мало ј кућице, до ког се времена зваше парохијална црква ; и гостијоница (кућа) за путнике а од тога добапро- : звао се Монастнр) био је знатан управитељ манастира Никодим, који је номоБу иарода бедемом авлију утврдио док није иреузео управу Монастирабла-

женопоч. архимандрит ДимитријеПеразић(родом11аштровић из Еатуна). А други што су били пре њега о њима нема ништа важно да наведем. Димитрије чим прими у руке своје Монастир, одмах је почео очински за њега се бринути. Премдаје био у то време сматран од стране владе као нодозрителан човјек, (због чега је бјежао у Нрну Гору и тамо преко воље св. Петра I. Владике Петровићапребивао у Црмници — код неког кнеза у Сотонићима, од чега се налази оригинално иисмо св. Петра овде при архиви, које ћу доцнија у препису послати) ипак се чезнућим срцем и снагом заузимао украсити и у бољи ред довести садањи Монастир. Ј то време са помоћу народа ове Монастирске нарохије, постарао се и сазидао велики храм св. троице. За тим одлазио је три пута у Русију, где је код руског двора приступа имао, одакле и ненсију за живота свогадобивао а иоред ове израдио је да сваке нете године Монастир добије златну суму новаца. Нриликом том снабдјео је цркву т. ј. ов. Мон. са разним утварима унутрашњим. Носле тога дао је и велику садању кућу са више оделења начинити. Такође опет нанравити стан за школу (која је мало мања од ове куће Монаст.) усљед тога дао је нанравити на Рјеци Режевској једну велику кућу у којој млини са дваколапостоје, и до овијех једну ваљавицу, — одакле је одредио био да се приходом плаћају учитељи. Но како се доцније на поменутој Рјеци више Млинова начинило, који су ближе нута у селу, које сезове „Рјека", а од морске обале хрђаво пристаниште баркама, да не могу млину барке долазити, то је млин доста у нриходу заостао, да се једва и дација смиривати може, за које се обратила надлежном ц. кр. шк. вијећу, и нада се отуд плати учитељској, иионовлењу реч. школе у готовом стану. А за пристаниште од морске обале поднешена је молба од стр. народаЊеговом цар. Величанству, да би то државнимтрошком у корист целог овог среза будванског направљено било јер других млинова до Еоторасовестраненема И зато се још очекује милостиво решење. Наноследку речени Перазић оставио је у каси државној 2000 ф. а. в. у Задру одакле се сваког нолгодија интерес узима, Поред све његове трудољубивостиокоунутрашњег уређења св. Мон. није пропустио обраћати пажњу и на земљедјелство. Цео предјел овај засадио је богато маслинама и смоквама, одакле леп нриход, кад роди година, монастир имати може. Монастир овај нма доста велику парохиј;,. у којој обитава до 850 душа. Нарохија састоји се из шест села: Дробнић, Ерстац-Рјека, Еатун, Жуковица, Брда,Новосело.У овом