Glasnik Skopskog naučnog društva

332 Гласник Скопског Научног Друштва

тиме што маса света без довољна разлога трчи за средњим и вишим образовањем, и „при невљазможностђ да се получи каквото трђбва, стигва се до полуученостђ опасна за живота, бидеИки годна само да декласира притежателитђ и.“. На крају своје расправе г. Бобчев говори о ширењу епидемије развода у бугарском друштву, што такође сведочи о опасној кризи „челади“; док су раније разводи били редак изузетак, тако да је створена народна пословица, коју наводи г. Бобчев: „(Оставена жена и нахапана чушка — не пипан!“

Професор Варшавског Универзитета г. Пг. Замунш Иибиховски (2у2тит! Субасћотозкт), лично познат и код нас, јер је 1925. године походио Београд, износи у врло концизном и документованом чланку „Ка питању важности и отказа малог Версаљског уговора“ (МУзргамле м'аХпови 1 ууромледглајпов! тајесо такта М/егвајв есо, ор. се. [ стр. 153—161) своја посматрања о правима народносних мањина, како их формулише т. зв. „мали Версаљски уговор“, коме је и наша Краљевина приступила, те тиме његова научна разлагања имају за нас већу важност. Аутор полази са гледишта међународног и уставног права и пориче правну вредност овог уговора поглавито с тога, што он руши и крњи суверенитет држава, које су по њему примиле на себе извесне обавезе; што је он једностран, јер не намеће никаквих обавеза уговарајућим странама — Великим (Силама (напр. Италији, која има и нашихи немачких мањина); јер, најзад, нератификован од свију потписника, пошто је изостала ратификација од стране Северо-Америчке Уније, те према клаузули тебиз 512 запибиз и пошто се стање ствари овим поступком из темеља променило, уговор је и према томе изгубио правну вредност, ако ју је кад и имао. Г. Цибиховски стога и предлаже да се тај уговор отказом од стране Пољске коначно анулира, још и за то, што су норме за заштиту мањина ушле у пољски устав од 17. марта 1921 год.

Писац ових редака у чланчићу Босјајпо ! пасопајпо роћшеји тотепн и Нууајвкот роКкгећи сод. 1848. (ор се. [ стр. 527—534) даје, као што сам у томе чланку каже, неку врсту делимичног резимеа, допуне и примене на питање његове студије 5еђаска роккећ и Нтуаћзкој : ЗЈамопш 1848. сод. 1 чкдапје Ктегаке гамзпозн зеђака, Загреб 1925. — „У њему, вели он, ја обраћам нарочиту пажњу на известан сукоб између национално и социално-политичких момената, који се више пута јавља у народним покретима“.

Знаменити чешки научењак, професор упоредне историје словенских права на Карловом Универзитету у Прагу, г. Ок. Карел Кадлец претреса воема актуелно питање организације научних истраживања на широј подлози у своме чланку „О потреби историјских словенских речника“ (О рофтеђе атомекусћ СЈовзати ЗЛомапекусћ, ор. се ЛП стр. 1—11). Проф. Кадлец позива се на реферат и предлог проф. Баљцера изнет на !. конгресу пољских правника и економиста још пре више деценија а оштампан у његовој збирци Здуа пад ргамет ројзшетш, Рохпаћ, 1889. У томе реферату проф. Баљцер је предлагао да се састави и изда терминолошки речник пољскога права. Осврнувши се подробно на овај предлог, који је до сад код Пољака остао неостварен и поред огромног њиховог рада око историјско-правних питања, госп. Кадлец говори и о постојећим већ словенским речницима овог типа. Ту, разуме се, највидније и прво место припада Мажуранићевим Рипозшпа ха ћгуајак! ргаупо-ромјезћи гјебситк (Загреб 1908—23. Рад ове врсте је свакако јединствен. Затим долазе застарели, по мишљењу г. Кадлеца, Даничићев „Рјечник из књижевних старина српских“ (Београд 1863.-64.), Брандлов ОЈоззаншт ШизЕрап5 Боћеписо-тогамсае Топае Еопјез (Брно, 1876. и најзад врло мало познати и сувише локални руски речник Горбачевског Словарђ древнлго актоваго азнка сфверозападнаго крал и Царства Полљскаго (Виљно, 1874.). Полазећи од критичког прегледа појединих тачака предлога проф. Баљцера и постојећих већ речника, проф. Кадлец износи читав ред веома значајних методских и терминолошких напомена тако, да његова расправа постаје право методолошко узор дело. „Идеалом за све правне историчаре словенске, вели он при крају, био би, као што је већ речено, терминолошки речник, који би се односио