Glasnik Skopskog naučnog društva

334 Гласник Скопско Научно Друштва

време (Стевана Душана, градила не према принципу спецификације „слобоштина“, него државно-правних обавеза, свакако на темељу првенства ових потоњих...“ Споменувши чувеног старог пољског историчара права Мацејовског, који је у оцени и објашњењу правног развитка словенских народа, нарочито истицао значај поделе целокупног (Словенства према вери, аутор поставља извесне оправдане примедбе на ово схватање Мацејовскога, те, између осталог, вели: „Свет византијске културе изградио је складан систем објективне законитости управе, што је до сада остало непознато за историчарг права и није се од њих узимало у обзир“. За образложење овог тврђења позива се проф. Тарановски на своју расправу „Начело законитости у Законику цара Стевана Душана“ (у „Споменици .. . С. М. Лозанића“) и на расправу г. Дра. Николе Радојчића „Снага закона по Душановом Законику“ (у „Гласу“ СКА, СХ). На тај начин је г. Тарановски уочио извесан паралелизам између државе Немањића и државе Московске, нарочито првих Романова. Вредно би било да се најзад почне са паралелним проучавањем таквих споменика словенског права као што су Законик Душанов, Статут Казимира Великог, Псковска и Новгородска Судне Грамоте, Московски Судебници (великокнежевски год. 1497. и царски г. 1550.), најзад Литвански (Татут свији трију редакција и Удоженје цара Алексија Михајловића (г. 1649.), на које се највише и позива проф. Тарановски у своме чланку.

При уређивању Споменице у част проф. Баљцера узео је нарочито видну улогу његов угледни ученик и колега проф. От. ГЛлиемислав Домбковски ( Рггетузбал) РафКотозка), који држи катедру историје пољског права у Лавову. Као декан и као управник семинара пољског права Пт. Домбковски је издао три књижице извештаја, из којих се лепо види напредан и неуморан рад целог факултета и семинара, који раде по најбољим принципима савремене организације научног и педагошког рада ове врсте (Ртог. Пг. Рухетузбало ГађЕотозе, Зепипагушта Ћазјогу! ројв есо ргама задомлесо. Зргамогдапје ха Јаја 1919—1924. Гмибу 1924. стр. 32; исто за год. 1924/5. Глуби, 1925. стр. 32. Зргамохдате Рдекапв је ха гок акадеписјки 1925—1926. Х/ Гуоме, 1926. Стр. 97 -- 3 нен..

Проф. Домбковски, поред рада организатора и покретача туђих радова и сам неуморно ради, као научењак, те показује врло обилну продуктивност. Између других послова он је покренуо и уређује збирку монографија средњег и мањег обима под насловом: Ратистик Рзогустпо-ртатту, т. |. „Споменик историјско-правни“, од којег је до сада за нешто више од две године изашло 16 свезака. Не можемо овде износити ни попис тих књига, као ни дела самог г. Домбковског. Задржаћемо се само на монографијама које се баве историјом српског права. У овој збирци има их две. (Обе ове монографије изашле су из пера г. Пга Владислава Намисловског и обрађују питања о „Српском имовинском праву у Средњем Веку“ и о „Српском судском праву у Средњем Веку“. (Жгадузато Матузботозка, Татуз зефаеосо ргама таја Комлесо м млекасћ Згедисћ [Рапленик ... +. 1,2. Гмом, 1925. стр. 2 нен.-47] и Зете ргамо задомле у улекасћ гледтсћ [аа. +. Ц, 4, Гмбм, 1926 стр. 85).

Уопште г. Намисловски, иначе генерални конзул Пољске Републике у Берлину, пуно ради на праву Јужних Словена. (ООвамо спадају и следеће његове радње: Џетбј задому ~ 5гедтомлесхпеј Зету, Плби 1922. стр. 2 нен- 61, од које су неки одломци изашли и код нас у „Мисли“ (г. 1921, св. 39—40 „Судско уређење Србије у Средњем Веку“) и у „Архиву за правне и друштвене науке“; Абтагле тађу сеје м КодућКасјасћ Бајканаећ, у Лавовском Рггејади ргама 1 адптизтаси 1918.); Кахпеш розиршк ха Возпи ! Негсесоути, Загајејо 1919; Мизташе у Јисозјам|. — 5Зхаис роШусхпу (у Ргхесади Плр]отагусхп. агзхоуа 1920.); ВЊбостанНја ркас Казјогусхпоркампусћ зефђеКо-сћогуасјећ, Губу 1921. и др.

„Преглед имовинског права српског у средњем веку“ састоји се од следећих одељака: Увод (Х/зеср), Преглед извора српског права имовинског (/еба]ја зетфаКјесо ргауа тајшкомјесо стр. 1—3), Право земљишног поседа (Ргамо