Glasnik Skopskog naučnog društva

око (ође ин а

а ———_

Преглед лишерашуре 353

49. Мипда А. О сојепји роз!гујеса хагода, Гоуас 1925, Гјабђапа, стр. 19, слике 3.

Потанко је описан начин уметног оплођивања јаја пастрмки и даљи поступак до пуштања младунаца у слободне воде.

43. РЈапс1е Ј., бејепје риса па (ет ог |! Неум. 1 5јау. 1921-23., стр. 20.

Подаци о селењу и презимљавању птица на горњој територији.

44. Кабсег 1], Јатшзк! тећкиХхс! зеуегогарадпе Јисозјауце 1п воведпеса охетђа, С]азгак тигејзкос Фгибфуа ха 5Зоуепуи, М— ИЛ], лаб јапа 1925, 11 страна, 1 геогр. карта.

(Систематски рад о шпиљским пужевима (Словеније и суседних крајева. Наведена су сва старија и по писцу утврђена нова налазишта.

45. Станковић С. Прилог познавању македонских анофелина, Гласник Мин. нар. здравља, Београд 1925, 52 стр. од тога 4 француски резиме, 18 слика.

Детаљан опис ларви и нимфи македонских анофела: А. тасипрепл:, А. гиретртећив, А. фејитсаћив, А. таотрез и А. зтепзт5-а. Анализиран је цревни садржај ларви и утврђено, да је база исхране ларви биљни детритус. На крају су таблице за опредељивање ларви у првом и каснијим периодима, те за. опредељивање нимфи.

46. Аргеђеск УМ., Ебсћегесћез ећ ођвегуа оп5 зиг 1е5 Агбћгороде5 рабћосепез де Гћотте ећ дез аптаих, М!п. паг. хдгауђа, Багајемо 1925, стр. 48, слика 25.

Биологија анофела и начин сузбијања, за воде Херцеговине.

47. Атпаћ У/., Гл еегаћитђегећЕ ђег гехепје Ноћ]епГацпа Ег деп Тетацт 1914—1924, Ми. пђег Ноћјеп- чпа Кагзбогзећипо, Јаћгг. 1925, Век п, стр. 29.

Попис целокупне литературе о фауни шпиља, из 1914—1924, међу њима и о нашим шпиљама у Кршу. У св. 3. истог часописа и исте године је додатак горњем попису. |

48. Над: Ј., Магланоп дез бан пезсћагакјег5 ђе! елпет #ћеКајеп Нудготдеп, Јенвећг. #. у155. Хоојосе, Ва. 25, 1925, стр. 10, сл. 3.

На Ашаорћетга зербјета је писац нашао два пут атипичне примерке Рштшала зећасеа. Износи из литературе познате случајеве и држи, да се рјапшае почињу прилагођавати намерно изабраној живој подлози и стога да се удаљују од прве форме толико, да мењају по мало и карактере рода.

49. Кепк Е., ЈДиаг Апагопје хоп Пепдгосоет 5зр:плозтреп5 Кепк (ТикђеЏатја, Тие]ад! а), 7001. Апхејсег, Ва. ТХШ, 1925, стр. 16, сл. 4.

Анатомија жлезда на рубу тела, сиске и полних органа од ГР. зртоз!репл5, коју је врсту писац раније описао.

50. Кепк Е., Пепдагосое ез зрејава п. зр., по јашак! еп Кад 12 ЗТоџепије, Бад јисов!. акад. пачка, Кпј. 230, Јастеђ 1925, стр. 8, сл. 3.

(Опис и анатомија нове врсте трикладида из јаме у Подпећи (Словенија). (Ово је чисто подземна врста, беле боје и слепа.

5|. Нохејл В., Принос ка проучавању маларије у Македонији, Гласник мин. нар. здравља, Београд 1926., 25 страна, 7 кривуља.

Поједине врсте плазмодија појављују се у периферној крви периодично. Гамете се налазе у крви код тропике скоро искључиво у првој половини године, код терцијане целу годину.

52. Вигезећ 1. ипа Агпае Х/., Оле С]агтајге сте збеЏепдеп Тлегатћеп Вијстатепз чпа Магедопјепа, Деасћг и у Могрћојосје ипа ОКко1отте дег Тлегке, Ва. М, 1926, 25 страна.

(Обрађује глациалну фауну бугарских и неких наших гора. Писац наводи свега 49 врста, које сматра глациалним. Највише их има на Рило планини. Најбројније су заступљени лепидоптера и колеоптери. Набројени су примерци из наших планина Перистера, Голешнице, Шар-планине итд., по радовима Кеђеј-а (1913), Епезе-а (1922), Поћет-а (1921), Вигезсћ-а (1909—21), Кагатап-а (1924).

23