Glasnik Skopskog naučnog društva

354 Гласник Скоаског Научног Друшшва

53. Копзшон 56, Оле Везоагхјлесе (Сарга аесаогиз Ра!) аш! дег Ва!Капћа Блпзе], 2001. Апхејсегт, Ва. ГХМШ, 1926, 2 стране.

Горња врста козе нађена је на Парнар—/Дагу (види о томе бр. 26).

54. Караман Ст., Нејпипнаха у Скопљу, Гласник мин. нар. здравља 1926, 4 стране.

Прегледано је 1208 особа у Скопљу и нађено око 70%, заражених цревним паразитима. Најчешћи је Гиећ. фазраг, па Азсатв !штбугсогае«, први више код одраслих, други код деце.

55. ббапком1с 5. Јиг Кеппћ тв хоп Апорћејез зпрегр!ећиз 1п МахгеЧотјеп, Агећлу у 5ећ 5 ипа Тгорепћусјепе, Ва. 30, Натђигс 1926, страна 9, 4 слике.

(Спис и слика јаја те опис ларви разних стадија и пупа А. зирегргсћи5-а. Индекс заражености износи код ове врсте у Јужној Србији око 1'6'/,.

56. ОПоћуо-Оођгомојзку УМ. Гођапја сјомебКке глбтсе (Ргоћец5 апошпиз Гаџгеп). Кад |ичеов!. акад. хпапозћ! ! итјеплозн Кијста 232, Гастеђ, 1926, страна 21, табла 7. — Исто што и бр. 28, нешто опширније.

57. Гапћх [. А., Моће зиг Сасегтћа пуен Сћађапача, Ви!. 4. Ја 50остеће хоојос1аџе де Егапсе, Т. 1, 1926, 6 страна, 3 слике.

Гасета оетћг Војкау је идентична са [. тен, коју је Сћађапаџа описао г. 1919. пре Болкаја, по једном примерку из села Стркова код Мале Преспе. Писац износи разлику између ње и 1. титаПз и доказује самосталност 1. гтоећ.

58. Баранов Н., Прилог познавању српских тахина (Вегас 21 Кеппћп:5 дег вегтђвећеп Тасћпдеп). — Летопис пољопривредне станице Београд, 1926, страна 32, слике 3, табле 4.

Раздеоба тахинида по Мроруслшт-у и налазишта код нас. Набројено је

свега 158 врста, већином из Топчидера и Голубца. Ст. Караман.

ПРИЛОШЦИ ПРЕГЛЕДУ ЛИТЕРАТУРЕ О ЈУЖНОЈ СРБИЈИ.

Српска школа у Велесу. — У Летопису Матице Српске за октобар 1926 годину, књ. 310, св. 1, на странама 202—217, изашао је чланак г. К. Дошена Славено-сербско училиште Светог Георгија у Велесу, као прилог историји српских школа у Јужној Србији. Супротно тврђењу пок. Ив. Иванића да је српска школа у Велесу постојала од 1854 године, г. Дошен је, на основу потпуно сигурних података утврдио даје српска школа са програмом какав је био и у Србији и са књигама штампаним у Београду и Новом Саду, постојала у Велесу и пре тога времена. Прву белешку о њој нашао је г. Дошен у Велесу из 1850 године. Звала се славено-српском школом и носила је у свему српски карактер. У њој су били учитељи Срби, о којима још живи успомена; у њој су певане српске песме, које понеки људи и сад памте. Славено-српска школа у Велесу угашена је тек 1873 године, терором који је у Јужној Србији развила бугарска пропаганда после стварања бугарске егзархије. Међутим је српска школа у Велесу, и ако са скупим жртвама, опет оживела и дочекала ослобођење Јужне Србије 1912 године. Желети би било да се покупе сви податци за историју школа у Јужној Србији за старије време, без обзира на то да ли су српске, турске, јеврејске или бугарске, заједно са свима детаљима који се односе на школе, учитеље, ученике, уџбенике, наставу, па и на школске обичаје. Све ће то некад требати. 7

Гора. — У Задужбини, годишњаку ЈУ Фонда Станојла и Драгиње Петровића за годину 1925—1926 (Београд 1926) наштампао је г. Петар Костић чланак Гора, извештај о српству и православљу у томе крају (страна 33—40). У њему је г. Костић, и сам Горанин и добар познавалац тога краја, у кратко приказао положај, границе и економско. стање наше области Горе, југозападно од Призрена, у којој су некада становали православни Срби, па су временом примили ислам, али и сад говоре у кући само српски. За тим