Gledišta

vakva struktura nadležnosti savjeta radne jedinice pokazuje kako stvaraoci statuta nisu bill naöisto s ulogom i značajem zbora radnika radne jedinice. Ako se, naime, smatra da se zbog „efikasnosti” goto vo u cjelind nadležnost zbora prenosi u nadležnost savjeta, tada nije potrebno da zbor figurira kao institucija nepo srednog samoupravljanja, jer se svodi na običnu transmisiju za izglasavanje. ... Valja se ovdje dotaći i statusa, načina biranja, uloge i prava rukovodioca radne jedinice. Cini nam se da je njegov status unutar radne jedinice isto toliko indikativan za niz neraščišćenih odnosa na liniji predstavnička hijerarhijska substruktima vlasti, kao što je status direktora radne organizacije na liniji etatizam samoupravlj anj e. Ako je rukovodilac radne jedinice stručno lice koje je djelić čitave operativne mkovodeće linije u radnoj organizaciji, tada nam ne preostaje drugo nego da radnu jedinicu svedemo na organizacioni dio preduzeća, imutar kojeg se prati dohodak, koji je tehnološki i ekonomski zaokruien, ali koji jeonemogućen da upravlja samim sobom, buduoi da posljedica postavljanja šefa radne jedinice „odozgo” može biti dvojaka: on za svoj rad odgo vara hijerarhijski nadređenom nikovodiocu, koji ga postavlja ili smenjuje, prema tome, on od podredene jedinice traži da se upravlja prema njegovim zahtjevima, ili će se, što je djelom posljedica prvog, osiliti ne samo u odnosu na jedinicu već i u odnosu na rukovodeću hijerarhijsku liniju uzlazno, a zaklanjati se iza samoupravlj anj a."

TEORIJA IN PRAKSA 11/1968.

STANE KAVČIC: Razvojne mogudnosti Slovenije. JANEZ ŠMIDOVNIK: Sta je sa samoupravlj anj em u javnoj upravi? ERNEST PETRIC: Organizacija naučno istraživadkog rada; DUSAN DOLINAR: Pers-

pektive integracije svetske privrede; AKTUELNI INTERVJU: Problemi kulture u našem drustvu Odgovaraju: FRAN JO DOMINKO. FRANCE HOCEVAR, FRANCE JAMNIK RADO JAN, MITJA MEJAK MILOS MIKELN, IVO TAVCAR i CIRIL ZLOBEC; MILAN MERCUN: Koncept radijskog programa i nacionalno stvaralaštvo; PETER JAMBREK: Problemi medunarod ne naučne saradnje; FRANC SETINC: Otvorena vrata ill otvoreni problemi; LOJZE SOCAN: Sta možemo da ocekuiemo od regionalnog plamrania? FRANC PEDICEK: Nepovoljne okolnosti u nasem moralnom vaspitanju; NuKnauka u Italiji; GOVORECI OTVORENO; M. R.: Nagluvost ili odbrana pozicija, V. T.; Dve strane medalje; Z. R ; : I<manje sa čovekovom ličnosću; M. K.; Koliko dugo 10s • R. R.; Cutanje je zlato; Ltmu BASSO: Američka agrespa u Vijetnamu; NADA SFILIGOJ. Povodom slovenačkog izdanja druge knjiae Marksovog Kapn tala; D. KRAIGHER: Razvojm steueni u radovima Emesta Fišera; UMBERTO CERRONI: Istorija političke misli (A. Žun); Beleške o stranixn casopisima; Bibliografija knjiga i članaka. STANE KAVČIČ: Razvojne mogućnosti Slovemje. „ ... Nase planiranje je sve do danas imalo i još ima neke elemente koji nisu vise održivi i upotrebljivi. Planirali smo naturalno, pratili smo naturalna kretaiija, interesovali su nas, pre sve CT a mdeksi opsteg I lansa' i povećavanje pro izvodnie. Glavno menlo bio nam je indeks porasta. Na administrativan nacm prikazivali smo i raspodeIjivali ostvarenu %nsoku akumulaciju. Unutrašnju ravnotežu pokušavali smo stvarati na autarhičnim osnovama. Još donedavno smatrali srn o za najveći nacionalni uspeh to što smo kod nas proizvodili što vise proizvoda, a to je näjveća manifestacija autarhicnosti neke nacionalne pnyrede. Delimično smo tako radilx zbog objektivnili prilika u ko

508