Gledišta

jima nam je bilo naloženo da gradimo socijalizam, delimično je to uticaj i značaj i naših objektivnih saznanja, bolje rečeno raznih uzora i iskustava administrativno-planskih modela. lako smo se već veoma rano kritički odnosili prema takvim modelima, ipak je naše planiranje (uključujući i sadašnji srednjoročni plan) bilo suviše pod uticajem subjektivnog odlučivanja i mešanja ... ... U našoj nacionalnoj ekonomici treba da računamo, pre svega, sa što većom rentabilnošću već uloženih sredstava. Na osnovu naučnih analiza i konkretnih rezultata naše višegodišnje privredne prakse treba izračunati šta je sa uloženim sredstvima u pojedinim privrednim granama, podmčjima i grupacijama. Dolaziti moramo do tačnih računa o tome šta je bilo rentabilno juče, šta je danas i šta će biti sutra. Nije reč samo o tome da tražimo jedino novčani efekat, već i o socijalnim i društvenira komponentama drustvenih ulaganja, odnosno drustvenih sredstava. Tražimo optimalnu ekonomičnost rada, čije snagu i vrednost treba proveriti na međunarodnom tržištu i u svetskim privrednim tokovima. Možda će neko reći, zašto ne govorimo o jugoslovenskom tržištu, već o međunarodnom tržištu. Cvrsto smo übeđeni da će sve što će valjati na međunarodnom tržištu, valjati i na našem, jugoslovenskom, koje je, na kraju krajeva, sastavni deo svetskog tržišta. Iz toga neophodno proizlazi da nećemo moći razvijati sve ono što imamo, već samo one proizvodnje koje su perspektivne, u kojima imamo komparativne prednosti. Iz toga logično proizlazi da ćemo morati neke naše grane i preduzeća razvijati brže, druge sporije, a treće napustiti. To neće biti lak i prijatan zadatak, jer ćemo se verovatno teško oprostiti od nekih delatnosti koje smo dosad neobično cenili. Potrebni će biti i bolni zahvati. Baš zbog toga je ulouko više potrebno da postignemo politič-

ko i stručno jedinstvo u pogledu naseg razvoja. Naime, bilo bi pogrešno određivati selekciju administrativnim merama. Težiti bismo morali za tim da u osnovnom razvojnom usmerenju ostvarimo idejno i političko jedinstvo. Na toj osnovi moći ćemo da izgradimo jedinstvena merila i kriterijume za dalji razvoj privrednih i društvenih delatnosti. To je zadatak celokupne nacije pošto je reč o njenom razvoju i stvaranju. Ako za naše ekonomske, idejne i političke zamisli uspešno nađemo zajed nički imenitelj, obezbedićemo čvrste temelje za usklađenu i efikasnu akciiu svih samoupravnih političkih činilaca i či nilaca vlasti na svim nivoima, od radne organizacije do republike... ... Našu privredu trebalo bi usmeravati tako da bi bila vise i uvek spremna na iznenađenja na međunarodnom tržištu. Ne smemo dozvoliti da nas gubitak ili kriza na ovom ili onom tržištu dovede u ćorsokak, jer podređivanje diktatu ovog ili onog tržišta uvek ie bolno. Naša strategija ukIjučivanja u međunarodnu razmenu usmerena je-u širinu i dubinu. To je dakle politika povezivanja i uključivanja u privredu na svim stranama na Zapadu i na Istoku; u Evropi i na Bliskom istoku; na razvijenom Severn i na nerazvijenom Jugu ... • • • U poslednje vreme mnogo pričamo o lionom radu sa vlastitim sredstvima. Cini se da smo se već obračunali sa većinom sektašJdh i socijalističko romantičkih pogleda. Ne krećemo se više u ideaHstičkoj_ sferi tog pitanja, ipak još nismo dovoljno zahvatili u njegovu konkretnu ekonomsku suštinu. Privatan rad treba uključiti u našu ekonomiku, moramo biti svesni da na taj način povećavamo zajedničku akumulaciju. Ozbiljno treba da se latimo pitanja kako iskoristiti ovaj ne mali potencijal. Dosadašnja iskustva socijalističke privrede u svetu, naime, dokazuju da se u socijalizmu ne isplati nacionalizovati sve proizvodne procese.

509