Gledišta

Na kraju još o nekim elementima infrastrukture, kojima sam namemo ostavio poslednje mesto, iako smo ih dosad uvek postavljali na prvo mesto. I ovde de nam biti potrebna velika mera realizma kao i diferenciranje. Dugo smo bili übeđeni da su železare condito sine qua non naše privrede i infrastrukture, a uviđamo da to verovatno nede biti tadno. Jer, na kraju krajeva delik možerao da uvozimo, a moderne autoputeve i stanove ne možemo. Svi nabrojani zadaci i rad, a pre svega razvoj koji nas odekuje, zahtevade mnogo vise strudnosti i poslovnosti koja nam, na žalost, u našem ekonomskom prostoru još prilidno nedostaje. Cini nam se da u Sloveniji imamo u pogledu strudnosti i poslovnosti posla sa tri težnje. Prva je ona poslovnost i strudnost koja shvata duh reforme, duh našeg društvenog sistema i samoupravljanja, pa se zato otresa svoje nekadašnje pasivnosti ili dak opozicionalnosti i stvaraladki se ukljuduje u naše stvaranje. Ova pozitivna promena vidljiva je na veoma širokom podrudju; ova težnja manje ili više preovlađuje. U drugi tok poslovnosti i strudnosti übrajaju se neki teorijski i praktidni pokušaji da strudnost i poslovnost ovladaju samoupravljanjem, kako bi postale diktatura nad proletarijatom. To treba odludno odbaciti, ipak ne treba naduvavati. Mene, na primer, najviše zabrinjava ona težnja koja se pokazuje kao sklerotidnost sadašnje poslovnosti i strudnosti, a to i jeste. Ova sklerotidna poslovnost i strudnost zaklinje se na sva naša osnovna nadela od samoupravljanja do reforme, a ništa ne udini. Sedi na svome mestu i nije u stanju da bilo kako promeni stvari. Red je o birokra■tiji i parolaštvu; to je, u stvari, nesposobnost i prošlo vreme, X to je ono što ometa menjanje kadrovske strukture u radnim örganizacijama. Ovaj tok i ova nesposobna poslovnost i strudnost (a ne radnici) zatvara u preduzedima vi'ata mladoj strudnoj inteligenciji... U ovim razmišljanjima ne možemo da izbegnemo pitanja funkcionalnije i zato efikasnije podele dužnosti i odgovornosti kao i regulativa u okvim čitave nacije. To je korak dalje u razvijanju samoupravne društvene zajednice. Cini se da su sada neke funkcije još suviše razdrobljene i nedoyoljno povezane. Ne možemo i ne smemo u federaciju komuna, nego u modemo racionalno organizovano slovenadko i jugoslovensko društvo. U prošlosti smo se, verovatno, suviše predavali iluziji decentralizacije po svaku cenu, iluziji da je moguće konstituisati sve društvene funkcije u okviru komune. Rekao bih da i mi, Slovene!, moramo da mislimo na izgradnju državnosti, naravno takve državnosti koja će predstavljati moderno organizovano društvo, a ne sinonim za birokratiju. Red je, u stvari, o saznanju da neke stvari, koje se odnose na ditavu naciju, treba rešavati zajedno, da se treba boriti protiv takvog lokalizma i razdrobljenosti koja predstavlja neracionalnost i štetu za naciju kao celinu. Ako smo priznali nacije i ako znamo da će još dugo ostati, onda treba i da priznamo da nema države bez nacije ili nacija i da imaju ove nacije neki odnos i zahteve prema vlastitom višku rada. Nacije ne možemo svesti jedino na pitanje kulture, prosvete i sl. A odatle sigumo proizlazi zadatak da i svakoj republici treba dati vede ekonomske nadležnosti. Istovremeno s tim treba formirati nova saznanja, svesti, pravni sistem i zakonodavnu praksu .. JANEZ ŠMIDOVNIK: Šta je sa samoupravljanjem u javnoj upravi? „ Ni na kom društvenom podrudju samoupravljanje se ne afirmiše sa toliko poteškoda kao na podrudju javne uprave... Na podrudju javne uprave nije red samo o pojedinim nedostacima u organizacionom izvođenju, ved postoje nejasnode i kolebanja u pogledu same suštine samoupravljanja. Danas je ved svakome jasno da postojedi instrumentarij samoupravljanja, koji je uglavnom

510