Gledišta

odnosno državnog organa; to znači da reč pretpostavljenog važi toliko koliko stav celokupne radne zajednice; ako dođe do spora između pretpostavljenog i radne zajednice, 0 spomom pitanju odlučuje izvršni savet. ... Samoupravljanje u upravnim i drugim državnim organima postavljeno je u načelu jednako kao samoupravljanje u privredi, na načelo dohotka 1 na načelo ’učinka’, iako je teorijski van sumnje da uprava i drugi državni organi kao i organizacija javne službe ne ostvaruju dohodak, a stvami učinak njihovog rada pokazuje se jedino posredno u društvenim zbivanjima. Zato u tim organima, odnosno organizacijama nije moguće utvrditi stvami učinak, već jedino, možda, obim rada, koji, opet, može da bude društveno koristan ili ne. Dohodak i učinak su neadekvatne vrednosti za upravu i druae državne Organe, a Li suštini i za sve javne službe (u prosveti, zdravstvu, socijalnoi zaštiti, na i u drumskoi službi, u vodoprivrednoi službi itd.), ukratko svuda tamo gde se obav e z n i javni zadaci obavliaiu iavnim sredstvima. Sistem koii se u tim delatnostima temelii na načeliraa dohotka i „učinka” ima po svojoj logici, ak o s e dosledno sorovodi, baš suprotne efekte nego u privredi: ne podstiče radnike da rade više i bolje, već prouzrokuje da rade manje i spo rije..

PROBLEMI KULTURE U NAŠEM DRUŠTVU

1. Naši programski društveni dokumenti spominiu poseban značaj kulture i kultumih delatnosti. Tai naglasak shvatamo tako da kulturu i njen razvoj ne možemo prepustiti tržišnoj stihiii i samo ekonomskim zakonima, pa i tako, da razvoj kulture ne može biti briga ili čak monopol samo kulturnih ustanova fnnr., izdavačkih preduzeća). Dali sutaj poseban društveni značaj i odgovornost širih dmštvenih zajednica došli dovoljno do izra-

žaja posle privredne i društvene reforme? Da li je dovo Ijno došla do izražaja, pre svega, odgovornost republike kao nacionalne zajednice? Odgovara Franjo Dominko, vanredni profesor na Univerzitetu u Ljubljani: „Razlikujem dve stvari: kultura nastaje u pojedincu i oblikuje ga u ličnost; iz kontrontacije mišljenja rađaju se kriterijurni i formira lestvica vrednosti koie narodnom organizmu daju lik, sadržaj i viši cilj. Kultura zrači i deluje samo kroz ličnost i u tom pogledu je politička vlast u prošlosti više kočila nego übrzavala razvoj; nije prihvatala načela lične odgovornosti, u javnom životu im nije davala mesto i odgovornost koja im pripada. Posledica toga bila je pasivizacija sposobnih, kojd umeju vlastdte interese podređivati opštim; preovladali su prosečni, koji vide samo vlastiti račun ili najviše interese preduzeća gde su zaposleni. To je došlo do izražaja pre svega u organima samoupravljanja, i to čak na fakultetima, gde bi to najmanje očekivali”. Franjo Dominko misli da je republika, doduše, učinila mnogo za razvoj kulturnih delat- ; nosti, ali je pri tom uvek nedostajala celishodna kultuma politika i završava: „Imam utisak da se republika posle poslednje reforme čak odriče svoje funkcije, da bi koordinirala, ocenjivala i podsticala pojedina kultuma nastojanja.” 2. Kakav smisao i značaj ima u sadašnjem moraentu kultura kao faktor koji (treba da) utiče na povezivanje i međusobno razumevanje naroda u jugoslovenskoj socijalističkoj zajednici? Odgovara France Hočevar, potpredsednik Izvržnog veća Skupštine SR Slovenije: ~Iz iskustva znamo da kulturne tvorevine ne znaju ni za vremenske ni prostome granice, Kultura ima prvenstvenu i' uvek pozitivnu ulogu pri upoznavanju i zajedničkom životu naroda i potpuno je shvatljivo da to još posebno važi za odnose između naroda i na-

512