Gledišta

već da za svaki deo neizvršenog programa treba uvek naći razloge, zbog kojih se nije izvršilo. Posle ove prve faze verovatno bi stvarno plodna kritika, jer bi na taj način dobila svoj smisao, koji sada nema, brzo postavila one temelje na kojima ne bi bilo teško koncipirati solidan nacionalni program. A ako je taj postupak suviše dug i neprijatan, onda neka dosta široka, pa ipak poznata grupa pametnih i odgovornih ljudi sasvim jednostavno pripremi nacrt takvog programa i neka ga stavi na javnu diskusiju. Takvi po-

stupci u našoj političkoj praksi n j su novost. Takav program bi nr „ sve „ a da sp t „ mraC 01 ’ pr v e svega ’ dase . melji na našim materijalnim mogućnostima. Da rezimiram: a ko je u našem političkom m, , , kovodstvu stvamo ziva potreba za nacionalmm kulturnim programom, übeđen sam da j ma mnogo puteva do tog A ■ . vqkak „ p ° ' ■* neophodan.”

vera ikonomova i tatjana popov

iSPRAVKE U časopisu „Gledišta" broj 1/1968, u tekstu dra Miodraga Cekića „O karakteru svagdašnjeg angažovanja filozofa" omaškom su izostavljene dve rečenice. Na str. 80, u 19. redu odozgo iza reči ..u javnosti" treba da stoji: i to većinom onda kad ugledni ljudi njegove društvene zajednice to od njega zatraže. Na str. SO, iza poslednje odštampane rečenice izostala je sledeća rečenica: Kad bi mene neko od naših mandarina danas upitao „Sta treba učiniti?", ja bih onda mislim zaista filozofski angažovano mogao takode odgovoriti samo sa te dve iste reči „Promenite nazive". U istom broju časopisa u tekstu dra Mihaila Nikolića „Krenuti dalje u stvaralaštvu" na str. 71, 3. red odozgo, stoji „proceniti", a treba da stoji „preceniti". Ina str, 75, 3. red odozgo, stoji ~nije moguće", a treba „nije nemoguće navesti". U broju 2/1968. u tekstu dra Đure Sušnjića „Neke socio-psihološke posledice vertikalne pokretljivosti" na str. 188, u 16. redu odozgo stoji „nezainteresovanost" a treba „zainteresovanost". Redakcija se izvinjava autorima i čitaocima. REDAKCIJA

514