Gledišta

ne misli da je ideolog postojećeg. Utoliko pre što druge naučnike s pravom naziva ideolozima. Naravno, bolje je izbeći ovu dvosmislenu upotrebu. U tom slučaju biće sasvim jasno da je mit o naučnom socijalizmu obična staljinističko-pozitivistička zabluda. Inače, po sebi se razume da ovo odvajanje od nauke ne treba shvatiti kao neki opšti napad na racionalizam u ime mračnih, iracionalnih sila. Ovde se samo izražava izvesno podozrenje prema razumu koji je odvojen od uma. Da je iluzoran svaki pokušaj da se pozivanjem na Marksa stvori neka sociologija koja bi bila posebna nauka i struka, može se pokazati i na drugi način. Na jednom neobično važnom i karakterističnom mestu u „Nemačkoj ideologiji”, preko koga se, na žalost, desto olako prelazi, Marks izričito kaže da za njega postoji samo jedna nauka, istorijska nauka, nauka o povesnom zbivanju. 2 ) Naravno, odatle ništa ne proizlazi bez tumačenja. Treba dobro razumeti kakva je to nauka na koju Marks ovde misli. Prostim prihvatanjem jednog izraza u uobičajenom smislu, lako može da se dođe do pogrešnog zaključka. U stvari, ta jedina nauka, istorija, koju Marks poznaje i priznaje, nije nikakva posebna nauka, ni opšta ni pojedinačna, ni uopštavajuća ni pojedinjavajuća. U pitanju je ni manje ni vise nego sagledavanje celokupne ljudske situacije u prirodnim uslovima i istorijskoj perspektivi. Očigledno je da Marksova „jedina nauka” nimalo nije u skladu s modernim naučnim zahtevima, da nikako ne može da se smesti u okvir postojećeg sistema nauka. Ne samo da je to danas nemogućno, zbog toga što su za poslednjih sto godina sve nauke otišle daleko napred u poređenju s nekadašnjim stanjem, već to nije bilo mogućno ni u Marksovo doba. U novovekovnoj koncepciji nauke nema mesta za onu vrstu istorije koju bi Marks hteo da apsolutizuje, kojoj bi hteo da prida posebno mesto među naukama. Ima, valjda, nekog dubljeg smisla u tome što je na jednom drugom, kasnijem, ali ne manje važnom i karakterističnom mestu u „Nemačkoj ideologiji”, koje gotovo neposredno upućuje na ono prvo, Marks uopšte napustio upotrebu izraza „nauka”. Nasuprot filozofiji, koju je brutalno osudio kao onaniju, prebacujuci joj da ostaje na nivou pukog posmatranja sveta, on je visoko uzdigao misaono-delatno nastrojenje prema životu. Ali, kao da je naslućivao pozitivističko-pragmatističku opasnost, on je pri tom propustio da pomene bilo koju nauku, već se samo založio za „proučavanje stvarnog sveta”. 3 ) Odatle jasno proizlazi da Marks nije očekivao ništa vise od nau-

2) Karl Marx und Friedrich Engels, ~Die deutsche Ideologie”, Werke, ®. 3 (Berlin: Verlag. 1962), S. 18; ~Wir kennen nur eine einzige Wissenschaft, die Wissenschaft der Geschichte”. 3 ) Karl Marx und Friedrich Engels, 1 o c. c i t., S. 218; „Philosophie und Studium der wirklichen Welt verhalten sich zueinander wie Onanie und Geschlechtsliebe”.

391

OBNOVA SOCIOLOGIJE U DUHU UTOPIJE