Gledišta

samostalnu politiku, bez obzira na „evropski koncert”. U godini 1876. kriza je postala još složenija. Ustanak u Hercegovini i Bosni uzimao je sve većeg maha. U aprilu je u Bugarskoj došlo do ustanka koji su Turci krvavo ugušili i Srbija i Cma Gora odlučile su se za rat sa Turskom, koji je počeo prvib dana jula. Međutim, pokazale su se nespremne i, već posle prvib bojeva, Srbija je bila poražena. Krajem oktobra Turska je pribvatila primirje sa Srbijom, a 1. marta 1877. godine bio je između njib potpisan mir. Crna Gora je u međuvremenu sklopila primirje do 12. aprila 1877. godine. lako je „koncert sila” neprestano činio poteze za stišavanje krize, Rusija je delovala sve samostalnije i odlučnije. Odmah po ulasku Srbije i Cme Gore u rat, ruski car se sastao sa austrougarskim carem (u Rajhštatu 8. jula 1876) i postigao usmeni sporazum 0 politici koju treba voditi i za slučaj da Turska pobedi i za slučaj da bude pobeđena. Posle neusueha balkanskih državica, Rusija je pretnjama zadržala nadiranje turske vojske i tek pred ruskim ultimatumom Turska je pristala na primirje sa Srbijom. U januaru i u martu 1877. godine sklopila je Rusija sa Austro-Ugarskom vojni i politidki sporazum za slučaj rata sa Turskom. Austro-Ugarska se obavezala da de ostati neutralna, i za to su joj bile date Bosna 1 Hercegovina; Rusija je obećala da de svoja osvajanja u Evropi ograniditi na turski deo Besarabije. Na traženje svoje partnerke, Rusija je torn prilikom primila obavezu da vojne operacije nede prosiriti na Srbiju ni zapadno od ove. Posle toga, kada je Turska odbacila jedan predlog sila za rešenje krize (Londonski protokol od 31. marta 1877), Rusija je iskoristila momenat da napadne Tursku. Krajem aprila 1877. podele su operacije ruske vojske, ali je tek posle sedam meseci borbi turska odbrana bila konadno razbijena (pad utvrđene Plevne 10. decembra 1877). U međuvremenu rat se proširio: Rumuni ja je na strani Rusije ušla u rat 13. maja 1877, Crna Gora je obnovila neprijateljstva sa Turskom još u prvoj polovini aprila, Srbija je po drugi put u rat ušla 13. decembra iste godine. Na podetku 1878. godine situacija je za Tursku bila veoma teška: Rusi su se stali brzo približavati Carigradu, Srbi su zauzeli Niš, Pirot, Vranje i Leskovac, Crnogorci su prodrli duboko u susedne turske oblasti. Uspesi ruskog oružja uznemirili su evropske sile i one su stale raditi da ih onemogude. Velika Britanija je strepela da mogu biti osvojeni moreuzi između Crnog i Egejskog mora, što bi znadilo da ruska flota dobija Slobodan pristup u Sredozemlje, kroz dije je srce prolazio britanski imperijalni put (Gibraltar Malta Suec). Zato su se ratni brodovi najjade pomorske sile uputili ka Carigradu i poka-

394

DR ANDREJ MITROVIC